Izvor: Story, 15.Mar.2015, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto bi trebalo da jedemo ren?
Kada je reč o ishrani, ovaj ljuti koren koristi se sveže izrendan kao začin, a u priči o poboljšanju opšteg stanja organizma značajno je istaći kako povoljno deluje na organe za varenje i disanje
Foto: Shutterstock, Profimedia
Ljudima s naših prostora prva asocijacija na ren najčešće je ljut ukus, koji se idealno slaže s mesom, bilo kuvanim ili pečenim. Ipak, među svim začinskim biljkama, ren zauzima posebno mesto, najviše zbog činjenice da je ishrana >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << bogata ovom namirnicom korisna za dijabetičare, one koji često osećaju umor i imaju usporen metabolizam.
KOREN I LISTOVI
Ren je višegodišnja zeljasta biljka koja potiče s prostora zapadne Azije i jugoistočne Evrope. Ona je bila nezaobilazna na trpezi starih Egipćana, dok su je antički Grci koristili protiv bolova u leđima i kao afrodizijak. Kao začin isključivo se koristi svež koren koji ima ljut miris i ukus. Skoro uopšte nije poznato da je i sveža biljka upotrebljiva. Mladi listovi puni su vitamina C, karotena i hlorofila. Uz podzemne izdanke rena koji služe kao začin, koriste se i listovi koji sadrže zavidnu količinu minerala, kalijuma, kalcijuma, fosfora, sumpora, magnezijuma i hlora.
ETARSKA ULJA
Specifičan ljut miris i ukus potiče od sastojka singrina. Koren može da se koristi tokom cele godine a vadi se od juna do novembra, dok se list bere od maja do oktobra. Od hranljivih sastojaka poseduje ugljene hidrate, belančevine i masti. U njegov sastav ulaze i etarska ulja. Listovi ove biljke imaju čak od 300 do 400 miligrama askorbinske kiseline i oko 14 miligrama beta karotena.
MESO I SALATE
Prilikom kupovine svežeg rena treba voditi računa da on bude čvrst, neoštećen i bez zelenkastih nijansi. U dobro zatvorenoj posudi u frižideru može da se čuva i do pola godine, a u zamrzivaču i duže. Prilikom pripreme treba ga što tanje ljuštiti, tako da mu se skine samo kora, a pre rendanja koren treba ostaviti da odstoji 24 časa kako bi se iskoristili svi vredni sastojci. Osim što se koren rena najčešće koristi kao začin uz jela od mesa, uz dodatak jogurta, šećera ili majoneza, zahvalan je i za spravljanje sosova i drugih dodataka jelima. Od mladih listova mogu da se prave dodaci za salate.
NARODNI LEK
Zbog korisnih sastojaka koji se nalaze u njegovom sastavu, ren se koristi kao lek protiv začepljenja krvnih sudova, poboljšava varenje i vrlo je cenjen kao antiseptik i diuretik. Preporučuju ga za izbacivanje kamena i peska iz bubrega. Kao lek najčešće se uzima uz kisela jela, u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, ili kao čaj. Astmatičari mogu da ublaže tegobe ako sa šoljom jabukovog sirćeta skuvaju četiri supene kašike rendanog rena. Kada se ren razmekša treba ga procediti, a dobijenoj količini dodati istu količinu meda. Tu smesu treba lagano kuvati da se zgusne, a onda ostaviti da se kaša ohladi. Ovako dobijeni lek uzima se ujutru i uveče. Ko ima teškoća s disanjem i kašljem, svako jutro trebalo bi na prazan želudac da uzme jednu kašičicu rendanog rena pomešanog s kašičicom meda.
Sos od rena
Sastojci:3 kašike rendanog rena60 g putera50 g brašnapola litra mleka1,5 dl kisele pavlakeso
Vreme pripreme: 20 minuta
Cena: 300 dinara
Način pripreme: Stalno mešajući skuvajte pola litra mleka s brašnom pomešanim s puterom da dobijete gušći sos. Pri kraju dodajte tri kašike rendanog rena, posolite i skinite s vatre. U vruću masu postepeno dodajite 1,5 decilitar kisele pavlake, dobro izmešajte i poslužite dok je toplo.
Australijski glumac Hju Džekmen ima običaj da uživa u jelima japanske kuhinje, čiji je sastavni deo vasabi sos. Ta zelena smesa zapravo predstavlja istočnjačku varijantu rena, a holivudski snagator tvrdi kako voli kada mu ljut ukus pročisti disajne puteve.
Piše: Stefan Tošović
