Izvor: Politika, 22.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žargon na korici za provokaciju mladih
Romanom „Foliranja”, Vesna Surčulija želi da prodre do ljudi koji samo naizgled vode savršen porodični život
Kada je primetila da su „srećni” brakovi sa nesrećnim supružnicima možda ne pravilo, ali svakako ne i izuzetak u Srbiji danas, Vesna Surčulija je shvatila da ima temu svog književnog prvenca. Njen upravo objavljeni roman „Foliranja” u izdanju „Prosvete” bavi se naizgled savršenim porodicama i ljudima koji se pretvaraju ili žargonski rečeno – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << foliraju.
Uvodeći čitaoce u svakodnevicu junakinje Marije, koja glumi da joj je u braku sve potaman, dok u stvari ima paralelnu vezu i vodi dvostruki život, autorka govori o lažnom moralu i pogrešnim vrednostima današnje generacije.
– Nagledala sam se takvih sudbina i naslušala sličnih priča – kaže Vesna Surčulija.
– Kod nas žene stalno pitaju kada će da se udaju, pa kad se udaju kada će da rode dete, pa kada ga rode, da li razmišljaju o drugom. Šta god uradiš, nije dovoljno. Moja knjiga govori o onim ženama koje popuštaju pred tim pritiskom i žive po tuđim pravilima iako je njihov brak daleko od onoga kako ga svet vidi i zamišlja.
Nova u svetu proze, Vesna Surčulija je već godinama u drugoj umetnosti – ozbiljnoj muzici. Profesorka klavira u beogradskoj Muzičkoj školi „Vatroslav Lisinski” za sebe kaže da je „pasivna pijanistkinja”, jer se opredelila za pedagogiju i više ne svira svakog dana.
– U jednom trenutku sam shvatila da više ne mogu svakodnevno da vežbam, da dozvolim da me izjeda krivica svaki put kada propustim vežbanje za klavirom. Moja ljubav prema klaviru više nije mogla da nadjača žrtvovanje koje taj isti instrument iziskuje.
Iako je koncertne dvorane zamenila katedrom, naša sagovornica je i dalje u bliskom kontaktu sa klasikom – između ostalog, bila je muzička saradnica u domaćim serijama „Greh njene mame”, „Nepobedivo srce” i „Cvat lipe na Balkanu”. Svirala je klavir i bila zadužena za sve što je bilo vezano za klasičnu muziku.
– Moj posao je bio da budem sa ekipom na snimanju, odaberem muziku, organizujem orkestar koji se pojavljuje u nekoj sceni ili nadgledam kako glumci sede za klavirom.
Duže je u muzici, ali je pisanje sada više privlači. Zato kaže da će i njen sledeći roman obrađivati životnu temu, tabu, zabran koji se mnogi ne usuđuju da „čačnu”.
– Volela bih da „Foliranja” dopru do ljudi koji su krenuli pogrešnim putem ili se dvoume da li da krenu u tom pravcu. Nadam se da će ih moj roman probuditi i dati im snagu da se odupru onome što je savršeno samo posmatračima sa strane.
Spisateljica je svoju prozu namenila i mladima i upravo imajući njih u vidu odlučila se za žargonski naslov i upadljivu koricu koji na prvi pogled možda odaju pogrešnu sliku o sadržaju.
– To nije bio radni naslov knjige, ali sam se na kraju složila da tako nazovem roman. Dobar je jer provocira. Ali iza privlačne korice se ne krije puka zabava, jer svrha nijedne umetnosti nije da zabavi već da podstakne na razmišljanje.
----------------------------------------
Ozbiljna muzika se bolje drži
Vesna Surčulija kaže da je kvalitetu mnogo teže da ispliva u svetu književnosti jer je njime zavladao diktat zabave, dok je ozbiljna muzika i dalje – ozbiljna.
– Klasična muzika je pošteđena u tom smislu. Ako bih morala da kažem šta je to „lagano” u ozbiljnoj muzici, onda mi svakako na pamet pada Štrausov „Bečki koncert”, ali opet ljudi koji tamo sviraju svakako jesu najbolji u svom poslu.
J. Stevanović
objavljeno: 23.11.2012.
