Izvor: Politika, 17.Apr.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadni luksuz na putu za Istok
Moć Indijaca raste, zainteresovani su za sve skupocene stvari, kaže Amin Džafer, direktor „Kristija” za tržište Azije
Maharadže su ostavile bogatstvo u Evropi, u „Kartijeu”, „Luju Vitonu” i „Rols-Rojsu”, a današnji bogati Indijci nisu ništa manje fascinirani zapadnjačkim glamurom niti manje spremni da troše na ekstravagantne marke ili vredna umetnička dela.
Čovek koji je zadužen da za „Kristi” pridobije što više Indijaca je dr Amin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džafer, direktor ove prestižne aukcijske kuće za Aziju. Kao veliki stručnjak za indijsku umetnost, Džafer je postao deo najpoznatije kompanije za trgovinu umetninama 2007. Tokom kratke privatne posete Beogradu, Džafer kaže za „Politiku” da redovno putuje između Londona, gde živi i radi, i Istoka, pre svega Indije, gde ga svakim danom očekuje sve više novih klijenata.
– Indija je u ekonomskoj i političkoj ekspanziji. Ona je tržište koje se razvija tako da tamošnje klijente vodim u Ameriku i Evropu, upoznajem ih sa stručnjacima za procenu vrednosti.
Specijalizovao se za ovaj deo sveta radeći kao kustos u muzeju „Viktorija i Albert” u Londonu, a onda se pridružio renomiranoj aukcijskoj kući osnovanoj 1776, simbolu prestiža i visoke umetnosti.
Klijenti su mu ne samo ljubitelji slikarstva ili skulpture, već i oni koji u aukcijskom nadmetanju vide unosno ulaganje ili oni za koje su platna samo brend, statusni simbol.
– Ma kakvi bili razlozi kupovine, uvek savetujem da pazare ona dela koja ih ispunjavaju, koja za njih imaju neki smisao. Uspeva mi i da investitora i konzumenta pretvorim u pravog ljubitelja umetnosti.
Ipak, ovo je najčešće strasna, kupovina sa emocijama. Iako je njihovo tržište tek u razvoju, Indijci sve češće postaju kolekcionari koji otvaraju porodične muzeje i fondove.
U svojoj knjizi „Proizvedeno za maharadže” Džafer opisuje kako je indijsko plemstvo u 19. i 20. veku bilo oduševljeno svime što je dolazilo sa Zapada, od dragulja i platna do garderobe i vila. Iz Evrope su za njih stizali razni ekstravagantni detalji, na primer srebrni vozić – poslužavnik koji je kružio za stolom u toku večere. Zato su Britanci i ocenili da „indijski prinčevi nemaju ništa drugo da rade osim da troše pare”.
– I današnji dobrostojeći Indijci su ludi za zapadnjačkim luksuznim markama, modom i dizajnom, ali i umetnošću. Umetnost je globalizovana pa najbolja dela sa Istoka odlaze na Zapad i obratno – ističe Džafer. Indijski antikviteti i minijature postali su hit, baš kao i dela modernih umetnika M. F. Huseina, S. H. Raze, Frensisa Njutona Suze i Suboda Gupte.
Ipak, ni najveća imena nisu uspela da recesiju na svim poljima ekonomije pretvore u rast na tržištu umetnina, pa je prodaja u „Kristiju” u 2009. opala za 24 odsto u odnosu na 2008.
– Prošla godina jeste bila slabija i zato definitivno bolja godina za kupce, koji su neke komade mogli da kupe jeftinije. Ipak, oko onoga što je najcenjenije nikada nema pogodbe, pa je tako jedan Rafaelov crtež u decembru prošle godine, u jeku recesije, prodat za 29,2 miliona funti, što je najviša cena koja je ikada postignuta na aukciji za jedno delo na papiru.
J. Stevanović
[objavljeno: 17/04/2010]
