Izvor: Glas javnosti, 23.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni u blatu do kolena
Dvadesetak romskih porodica sa preko sto članova živi u desetak udžerica u selu Barlovo kod Kuršumlije u nehumanim uslovima. Bez pijaće vode, većina bez struje, koja je isključena zbog neplaćenih računa, u blatu do kolena po kome gacaju bosonoga deca, žive bez nade u neke bolje dane.
- Zaboravljeni smo od svih i živimo u getu. U Domu zdravlja od nas okreću glavu i ljute se što nam se deca razboljevaju. A kako da budu zdrava kad piju zagađenu vodu, kad se neredovno hrane i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kad nemaju toplu obuću i odeću. U kući rupe na sve strane, svira vetar i soba ne može da se zagreje. Bronhitis, gušenje i žutica haraju- kaže ljutito tridesettrogodišnja Slavica Petrović (33) koja sa četvoro dece živi u desetak kvadrata.
Elektrodistribucija je isključila struju jer nije mogla da plaća račune, ali se brzo snašla. Kupila je desetak metara kabla i direktno se povezala na elektrovod koji prolazi pored njene udžerice. Sad ima struju i ne dolaze joj računi. O krivičnom delu krađe struje ne razmišlja i tvrdi da je država njima dužna.
Na pitanje od čega živi i gde joj je muž, Slavica odmahuje rukom i kaže da je pobegao od sirotinje, kod svojih u selo kod Prokuplja.
- Navrati samo ponekad-kaže Slavica sa osmehom i dodaje da živi od socijale od pet hiljada dinara.
Najveći problem ovog romskog naselja, prema rečima Petra Đorđevića (57), koji živi sa devet članova porodice je loša pijaća voda.
-Da bismo imali vodu iskopali smo bunare ispred kuća, a pošto živimo u blizini Toplice, vode ima ali je veoma lošeg kvaliteta i uzrok mnogih bolesti. Svake godine hara žutica, a deca konstantno imaju stomačne tegobe. Drugi problem je udaljenost od grada jer nemamo novac za autobusku kartu da bi mogli da odemo kod lekara, pa zato naša deca ne idu u srednju školu-kaže Đorđević.
Invalid Vladisav Petrović (55) kaže da nema porodicu i živi sam, ali se boji da mu krov ne padne na glavu jer ne može da ga popravi.
U ovom naselju živi sa suprugom i dvoje dece i tridesetsedmogodišnji Božur Petrović, koji ima konkretan predlog za rešavanje njegovog položaja.
-Posla nema, pogotovo za Rome ali ako bi mi opština kupila pedesetak ovaca rešio bih egzistenciju svoje porodice. Ovako, preživljavaju od danas do sutra, od povremenih poslova, a tokom leta radi na imanjima po selu.
Sedamdesetogodišnja Desanka Petrović na čijem se licu vide tragovi teškog života, pojašnjava da su Romi iz Barlova devedesetih godina dobijali od države brašno, ulje šećer i sredstva za higijenu, a u poslednjih nekoliko godina država ih je zaboravila.
.jpg)
