Izvor: Glas javnosti, 06.Jan.2010, 08:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za zdravlje i sreću ukućana
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika u pojedinim krajevima Srbije veruje se, da bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka, ne sme da se čuje svađa i svi poslovi trebalo bi da se obavljaju u tišini. Svaka domaćica, tog dana, kupi po nešto novo za kuću. Obično je to sud u kome se kuva med za badnju večeru. U njemu se donosi voda sa bunara prvog dana Božića ili se napravi česnica, koja je simbol zdravlja i sreće ukućana, rodne godine, napretka u poslovima i opšteg blagostanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << porodice.
Badnjim danom zapravo počinju božićni obredi. Tog dana obavezno se komšijama, rodbini i drugima vraćaju pozajmljene stvari i ništa ne iznosi iz kuće.
U pojedinim krajevima domaćice unapred pripremaju sve što im je potrebno za praznik jer se po narodnom verovanju, o Božiću ni u kući ni u dvorištu ne radi ništa. Svi poslovi moraju da se okončaju do unošenja božićne slame i Badnje večere. Posle toga čak se ni kreveti ne nameštaju do trećeg dana Božića da se ne bi „iščistila“ i sreća iz kuće domaćina. Po narodnom verovanju, tih dana predmete u svakom domu okružuju duše predaka, te se kuća ne sme čistiti da se duše ne bi odagnale.
U pojedinim selima prema narodnim verovanjima, u preslicu s kudeljom valja zadenuti puna vretena s predivom i sakriti je u kukuruz da bi te godine obilno rodio i da bi mu klipovi bili tako puni kao što su vretena. Ovo svakako simbolizuje želju meštana da se utiče na rod žitarica.
Božićni običaji kao deo naše tradicije poslednjih godina sve se više vraćaju a sa njima i stare, već pomalo zaboravljene vrednosti. Božić Bata kojeg deca i danas prepoznaju, svakako je jedna od njih.
- Mališani su u iščekivanju darova koje im je sveti Nikola donosio, stavljala svoje čarape u prozore. Na našim prostorima, tokom vremena, grupa sa likom Nikole svedena je na jednog ili eventualno dva maskirana muškarca, uglavnom rođaka ili komšija koji su posećivali kuće do iza Drugog svetskog rata, a potom je ovaj običaj potpuno iščezao iz prakse. Ogrnut je krznenim kaputom ili opaklijom okrenutim naopako, nosi jedno zvono okačeno o vrat, oko struka vise praporci ili manja zvona i klepetuše, ispod opaklije je u čojanom odelu, ima tkanu torbu sa slatkišima kao darovima za decu i štap kojim s vremena na vreme zamahuje kada uđe u kuću.
Na glava nosi šubaru, a lice mu je nagaravljeno, neki put i narumenjeno, s bradom i brkovima od kučine ili vate. Iz ovog lika verovatno se kasnije razvila predstava o Božić Bati - objašnjava dr Vesna Marjanović, etnolog iz Etnografskog muzeja u Beogradu.
U retkim mestima u Srbiji do danas su se sačuvale dečje pesmice posvećene Božić Bati.
„Božić, Božić Bata nosi suva zlata, od vrata do vrata. Na čija će vrata dat’ blagoslov zlata? Na naša će vrata prosut šaku zlata“.
Brojna verovanja i obredni rituali vezuju se za najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Počinju zorom, na Badnji dan kada domaćin odlazi u šumu ili zabran da odseče badnjak koji donosi kući, ali ga ne unosi sve do večeri.
- Drvo kao simbol plodnosti ima pojedine predhrišćanske elemente. Poznato je da su od Božića dani duži i postojao je stari običaj da se pale velike vatre kako bi pomogli suncu da što pre izađe i da nas ogreje - objašnjava etnolog Dragomir Antonić, autor više knjiga i scenarija za televizijske filmove iz običajnog života Srba.
Slama koja se u kuću unosi zajedno sa badnjakom simboliše slamu na kojoj je rođen Isus i veruje se da sa njom u kuću dolazi mir i božji blagoslov.
- Na selu su običaji više sačuvani, jer domaćin ima dvorište, u bunaru zahvata jutarnju vodu kojom se umiva. U gradu su običaji nešto drugačiji, badnjak se kupi na pijaci i obično se okiti bombonama, a grančica se stavlja i na ikonu. U posudu se simbolično poređa malo slame, lišća od badnjaka, oraha, suvog voća, pospe pšenica i zapali se svećica - ističe naš sagovornik.
Nekada se hrana na Badnje veče služila na slami rasprostrtoj po podu i jelo se isključivo rukama. Metalni pribor za jelo nije bio dozvoljen. Danas se večera služi za stolom, uz upotrebu pribora za jelo. Kod našeg naroda postoji verovanje da se mora poslužiti najmanje 12 vrsta različite hrane i jedno glavno jelo. Običaj je simbolično podsećanje na 12 apostola koji su sa Isusom, sinom Božjim, bili na Tajnoj večeri.
- Na Božićnoj trpezi nalazi se česnica, koja takođe ima simblično značenje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica. Dren koji se stavlja u česnicu simboliše zdravlje, a zlatnik ili novčić, blagostanje - ističe Dragomir Antonić.
Pečenica, prema rečima Dragomira Antonića, vodi poreklo iz vremena mnogoboštva, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila. Kod Srba je to najčešće pečeno prase, a postoji i zanimljiva narodna priča otkuda baš ovaj običaj. Za vreme božićnih praznika, naime, posećuju se samo najbliži prijatelji ili rodbina. U tursko vreme, Turci nisu bili poželjni gosti. Kako nisu jeli svinjetinu, jer im vera to zabranjuje, nisu hteli da uđu u kuću gde se na ražnju okretalo prase. Smatrali su te kuće poganim i porodica je bila bezbedna od nepoželjnih turskih gostiju.
