Izvor: Politika, 04.Dec.2011, 01:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za dobro vino nema krize

Potrebna je velika strast da bi se proizvodila dobra i jedinstvena vina, kaže Đakomo Neri vlasnik čuvene vinske kuće iz Toskane

Leto 2006. u Toskani bilo je toplo, ali ne previše, u avgustu je palo malo kiše i to je bilo dovoljno da sa imanja „Kazanova di Neri” u Montalčinu stigne još jedno savršeno vino. „Brunelo Teuta nuova” , berba 2006, dobio je maksimalnih sto poena od renomiranog vinskog kritičara Džejmsa Saklinga.

Đakomo Neri, vlasnik ove čuvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vinske kuće, čija su dva različita vina čak tri puta dobijala „sto od sto”, kaže da ne postoji čarobna formula.

– U proizvodnji vina presudan je kvalitet grožđa. Lokacija vinograda Teuta nuova je neverovatna. To su izvanredni vinogradi koji daju odlično grožđe, a drugi važan faktor je vreme koje je te godine bilo idealno – objašnjava Neri, koji je ovih dana drugi put posetio Beograd i na degustaciju doneo nove boce.

Svaka od šest etiketa koje „Kazanova di Neri” proizvodi jedinstvena je po vinogradu iz kog se bere grožđe, iako je reč uglavnom o najvažnijoj italijanskoj sorti sanđoveze. Razlikuju se i po tome koliko odleže u hrastovoj buradi, a koliko još posle u boci, ali za svako važi isto pravilo: uživanje je zagarantovano, i ako se otvori odmah i ako se ostavi da odleži.

Njihova poslovna filozofija je kvalitet koji održavaju u svakoj berbi, što znači: ako zrna jednog leta nisu upila dovoljno sunca, neko od vina će tu godinu „preskočiti”. To se 2005. desilo nagrađivanom „čeretaltu”, čija cena dostiže skoro 200 evra po boci.

Kada ga pitaju uz kakvu hranu preporučuje ovo vino, ocenjeno sa sto poena za berbu 2006, Neri odgovara:

– Birajte najbolje ljude da ga s njima popijete, a hrana je manje važna.

Sa 65 hektara porodičnih vinograda u Montalčinu, maloj varoši na jugu Toskane, proizvodi se 200.000 boca godišnje. U procesu proizvodnje drže se tradicije: grožđe se bere isključivo ručno, ne koriste se pumpe, već prirodna sila gravitacije. Nove vinograde ne kupuju, jer najbolja zemlja je već njihova. A velika kriza koja je zahvatila Italiju nije dotakla i familiju Neri.

– Za nas je ovo dobar trenutak. Sve što proizvedemo možemo da prodamo. Osamdeset odsto izvozimo u 39 zemalja. Najvažnija tržišta su Severna Amerika i Evropa, a od nedavno izvozimo i u Aziju.

Za predstojeće praznike u porodičnoj kući otvoriće boce koje se čuvaju za specijalne prilike, a čaša vina za večeru dozvoljena je čak i najmlađem od troje dece, Marijani (12).

– Za ovaj Božić sam ostavio „čeretalto” iz 1981. i jednu bocu „roso di montalčina” iz 1982. Za nas večera bez vina nije večera – kaže Neri koji deci pokušava da prenese ljubav i poštovanje prema vinu i da ih nauči da piju malo i prednost daju kvalitetu. Nada se da će ga stariji sin Đovani (20) naslediti kao što je on nasledio svog oca, ali će mu ostaviti slobodu da sam odluči.

– Potrebna je velika strast da bi se proizvodila dobra i jedinstvena vina. Ako nje nema onda ovaj posao nije lak.

------------------------------------------------------------------------------

Vino mora da bude prepoznatljivo

Prošli put kad je bio u Beogradu krajem 2009. Neri se iznenadio koliko se ljudi ovde razumeju u piće bogova. Tada je probao desetak srpskih vina i otkrio da su vrlo kvalitetna. Mogu li da prođu na svetkom tržištu?

– Osim kvaliteta danas je važna prepoznatljivost vina, da kad ga okusite možete da kažete odakle je. Ako je vino dobro i istovremeno osobeno, može da se izvozi širom sveta.

J. Kavaja

objavljeno: 04.12.2011.

Nastavak na Politika...