Izvor: Politika, 16.Jul.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrište, ali se voze
U Port Aventuri, udaljenom tri kilometra od Saloua, letovališta na Zlatnoj obali, posetiocima zastaje dah od vožnje
To što se čovek osam puta okrene naglavačke, vrteći se pri tom kao burgija, dovoljno je da tu neobičnu vožnju, koja traje samo dva minuta, pamti do kraja života. Ali, to je samo deo doživljaja jer kada taj avanturista stigne do vrha, sledi jedan ravan deo trase, a zatim snažno ubrzanje! Stropoštavanje je naglo, pod uglom od devedeset stepeni, tako da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stiče utisak da će putniku cela utroba izaći na nos. Voz ide prilično brzo i teško je uhvatiti pogledom na koju stranu će šine da ga „bace”...
Ovako su u najkraćim crtama pojedinci u našoj maloj novinarskoj ekipi, koji su imali „petlju” da se upuste u jednu od najekstremnijih atrakcija obeleženih crnom tačkom, opisivali vožnju u „dragon kanu”. Ova i još mnoge druge avanture mogu da se doživeti u Port Aventuri, jedinstvenom zabavnom parku, udaljenom samo tri kilometra od Saloua, letovališta u centralnom delu Kosta dorade (u prevodu zlatna obala), dugoj 216 kilometara, koja obuhvata čitavo područje uz more na severozapadu Španije duž provincije Taragona.
U Port Aventuri postoji još nekoliko rolerkostera (zabavna železnica), a „furios bako” je najnoviji i smatra se najbržim u Evropi, jer za neverovatne tri sekunde postiže brzinu od 135 kilometara na čas, slično trkama „Formule 1”. U atrakcije obeležene crnom bojom spada i „hurakan kondor”, to jest „kondorov let”, koji je u stvari stub visok 105 metara, koliko i Beograđanka, na čije se četiri strane nalaze korpe sa po četiri sedišta. Svaka od tih korpi se penje i, slobodnim padom, spušta nezavisno od ostale tri. Sa te visine pogled na okolinu je fantastičan, ali toga postanete svesni tek kada stanete na svoje noge i malo se priberete.
Mada ne podiže toliko adrenalin, „dijablo” je svakako najoriginalniji rolerkoster u čitavom parku. Posetioci se voze vozićima, klimavim i nikakvim, naizgled sklepanim na brzinu, koji podsećaju na one u rudnicima u kaubojskim filmovima. Staza je puna vratolomija, a sve se trese, jer je urađeno od drveta. Sedišta su neudobna, a tokom vožnje čuje se i škripa, kao da će se raspasti. Idući po šinama gore-dole, levo-desno, vozić se ukršta ili ide paralelno sa drugim, pa je fascinantno gledati kako oni iz susednog vrište. Takođe izdvajamo i „tutuki splaš”, vožnju čamcem sa dvadeset osoba, po veštačkoj vodenoj stazi koja se diže na dvadeset metara, odakle se naglo spušta niz divlji tok na dno reke, uranjajući u oblak vodenih čestica na kraju vodopada.
Naravno, tu je i kuća straha, kao i razne druge vodene egzibicije, veliki vodeni tobogani, bazeni, plaže u raznim stilovima, muzičke i scenske predstave plesača, akrobata, zabave vezane za magiju, spektakli sa pticama i tropskim životinjama... Svi se tu pomešaju i – igraju zajedno. Osim silnih atrakcija, u parku postoji i veliki broj restorana, prodavnica sa suvenirima, odećom, hranom, kongresni centar u kojem može da se smesti 2.000 osoba...
Ovde se mogu otkriti i mistična carstva Kine, istražiti džungle Polinezije, putovati kroz Meksiko iz vremena Asteka i oživeti dah Divljeg zapada i, naravno, uživati u lepoti mediteranskih pejzaža. Park je podeljen u pet tematskih celina, odnosno delova sveta, a svaki od ovih delova, urađen sa toliko detalja koji na uverljiv način posetioce vode kroz neke daleke zemlje i predele, priča je za sebe. Sve je autentično – zgrade, mostovi, kamenje, biljke, osvetljenje, čak je i pozadinska muzika prilagođena. Možda je, po našem utisku, deo Divljeg zapada najvernije dočaran. Od rustičnih drvenih kuća, kakve su pravili prvi doseljenici, ili tipičnih „kaubojskih hotela”, u kojima se zaista može i odsesti, preko salona i kockarnica, rudnika, vodenica, do zatvora, mesta za vešanje i kaubojskog groblja (rekli su nam da tu sahranjuju i novinare koji loše pišu o njima), sve podseća na ono što se tamo zaista i dešavalo u vreme nepokolebljive i drske kaubojke Kalamiti Džejn i „levorukog revolveraša” Bilija Kida.
Zabavni park Port Aventura otvoren je 1995. godine, a izgradio ga je „Univerzal studios”, čuvena filmska kompanija iz SAD. U to vreme bio je prvi tematski park u Španiji, a praktično i u Evropi. S početka je zaista bio samo park, a onda su dodavane razne zanimacije, na radost svih uzrasta, od najmanjeg, do najvećeg. Tako je posle Evropa parka u Nemačkoj i Diznilenda u Parizu, Port Aventura postao jedna od glavnih turističkih destinacija gde i odrasli i deca podjednako mogu da uživaju u nezaboravnim atrakcijama i spektaklima. U toku jednog dana do sada ga je maksimalno posetilo 40.000, a godišnje četiri miliona turista iz celog sveta. Najviše je Španaca, Engleza, Francuza... Od toga su sedamdeset odsto familije. To nije bez razloga. Koncept i ambijent pre svega su prilagođeni porodici, a zbog prostranstva koji zahvata, za prevoz unutar parka koristi se prava železnica, jer ako bi se išlo pešice trebalo bi nekoliko dana da se obiđe.
Zato, ne propustite priliku da se prepustite izazovima Port Aventure, bilo da ste u prolazu ili ste odlučili da letujete u nekom od obližnjih letovališta, kao što su Salou, Kambrils i La Pineda. I unutar parka na ponudi su luksuzni hoteli „Zlatna reka”, „El Paso”, „Karibi”... a do njih je lako doći i od autoputa, i sa železnice, i aerodroma. U čari ovog neverovatnog parka lično smo se uverili, gostujući krajem maja na Kosta Doradi u organizaciji gospodina Alberta Alture iz Turističke agencije u Salou i mr Đorđa Savića, inače člana koordinacionog tima za bratimljenje Pančeva sa Taragonom. Mada smo se osećali kao Alisa u Zemlji čuda, sve je bilo stvarno.
Foto: Milan Janković
Dana Stanković
objavljeno: 17.07.2011.
