Izvor: Glas javnosti, 03.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratite nam zid
Piše: Svetislav Maksović
Od pada Berlinskog zida, događaja koji je korenito promenio život istočnih Nemaca (nabolje ili nagore, pitanje je sad) prošlo je gotovo dve decenije, a dve Nemačke su još daleko od „pravog“ ujedinjenja, onog koje uklanja ne samo razlike u životnom standardu, već i one u glavama ljudi.
Najnoviji dokaz za to je talas „ostalgije“ (nostalgije za istokom) koja je zahvatila baš mlade ljude - one koji ili nisu bili ni rođeni u vreme Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Demokratske Republike (NDR), ili su bili toliko mali da se ničega ne sećaju.
- Baš mi je krivo što ništa iz tog romantičnog doba nisam doživela - žali se berlinskom Tagešpiglu 16-godišnja Valtraud Oksenrajter iz istočnoberlinske četvrti Fridrihshajm.
Valtraud i njeni drugovi i drugarice iz lokalne škole iskoristili su minuli vikend da se slikaju sa sovjetskim vojnikom, to jest s mladićem obučenim u uniformu Crvene armije, koji ima pune ruke posla na svom „radnom mestu“, nekadašnjem kontrolnom mestu između zapadnog i istočnog Berlina, poznatom po imenu Čekpoint Čarli.
Na drugom delu glavnog grada Nemačke, na Aleksanderplacu, mnogi čekaju u redu da bi se provozali jednim od poslednjih „trabanata“, smešno malog automobila, izrađenog gotovo potpuno od plastike, ali i marke koja je ovde i danas simbol socijalističkog vremena. Neki idu i dalje, pa iznajmljuju sobe u oskudno nameštenim stanovima, replikama nekadašnjih stančića u oblakoderima istočnog dela Berlina, a uveče se zabavljaju u kafićima poput „Firme“, vlasništvo bivšeg agenta Štazija ili, pak, u gostionici „Ostel“ Danijela Helbiga, potpuno aranžiranom u „starinskom“ duhu.
- Baš je to bilo lepo, romantično vreme... LJudi su, izgleda, živeli skromno, ali složno i zadovoljno - kaže Valtraudin dečko Detlef Borovski.
To su, međutim, stvari koje izazivaju gnev mnogih starijih Nemaca, takođe iz nekadašnje NDR, poput gospođe Dagmar Šipanski, predsednika parlamenta u istočnonemačkoj pokrajini Tiringen.
- Stvarno me nerviraju ljudi koji tako govore! Pitajte ih malo da li bi voleli da ponovo žive u sićušnim stanovima u zapuštenim, oronulim zgradama ili, pak, u onim ogromnim, betonskim strašilima - izjavila je Šipanski agenciji DPA.
„Znam ja njih“, dodala je, „mnogi poziraju kao ‘ostalgičari’, a žive u skupim stanovima i voze ‘besna’ kola!“ Dagmar Šipanski (65), šef odbora saveznog parlamenta, zaduženog za izradu strategije razvoja istočnih pokrajina, veoma je gnevna zato što, kako kaže, ljudi govore o NDR „ignorantski, potpuno isključujući stvarni istorijski kontekst“.
„Omanuli su svi - društvo, škola, roditelji... Zato nam deca danas sanjaju o nečemu što oni umišljaju da je lepo, a u stvari je bilo grozno“, kritikuje Šipanski.
Činjenica je, međutim, da su razlike u ekonomskom razvoju „starih“ (zapadnih) i „novih“ (istočnih) pokrajina Nemačke, 19 godina od ujedinjenja, i dalje ogromne, a srazmerno tome i razlike u životnom standardu. Stopa nezaposlenosti na zapadu je 7,2 odsto, a na istoku dvostruko više, plate su na zapadu više za gotovo 15 odsto pri jednako visokim cenama, na zapadu je radno vreme 38 sati nedeljno, a na istoku 42... Tome još treba dodati svakodnevno ispoljavanje prezira zapadnjaka prema „lenjim gotovanima“ sa istoka, što kod „istočnjaka“ izaziva osećanje građana drugog reda.
.jpg)
