Izvor: Politika, 04.Sep.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Voće kome smo zaboravili ukus

Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu prikazuje 64 sorte autohtonog voća od kojih su 15 potpuno nestale

Kruške „stambolke” i „karavanke”; jabuke „funtače” teške po 250 grama ili „batulenke” iz Banata ne mogu više nigde da se probaju. Odavno nema stabala po Srbiji na kojima rađa ovo ukusno voće.

Kako kaže Aleksandra Savić, autorka izložbe „Staro i nestalo voće Srbije”, koja će sutra biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorena u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu, drvo kruške „jagodarke” (čiji je plod sitan poput jagode i stiže u vreme kada zru male crvene bobice) uspela je da nađe samo na obroncima Rudnika. Jedno usamljeno, razgranato stablo jabuke „senabije” – „momice” uočila je u okolini Prijepolja.

Izložba, koja će biti otvorena do 5. oktobra, obuhvata devet vrsta voća: jabuke, kruške, orah, šljivu, dunje, breskve, kajsije, mušmule i trešnje. A plan je da posle Beograda, izložba gostuje i širom Srbije.

Priča o 64 stare sorte voća od kojih je 15 potpuno nestalo, kako kaže autorka postavke, viši kustos Prirodnjačkog muzeja, nije fokusirana samo na voćarstvo i ishranu već i na našu tradiciju, običaje.

– Cilj postavke jeste da se predstavi bogatstvo i raznovrsnost velikog broja sorti autohtonog voća sa ovih prostora, ali i njihova prisutnost u svakodnevnom životu naših predaka, danima slavlja, tuge, ispraćaja ili dočeka – kaže naša sagovornica.

Ona je sve podrobno istraživala, tokom više od 10 meseci intenzivnog rada na terenu, ali i uz „kopanje” po arhivima. Ideja o „ukusnoj” izložbi sazrevala je tokom višegodišnjeg rada na starim sortama i herbarijskoj zbirci voća u Prirodnjačkom muzeju.

Posebno poglavlje postavke su umetnički crteži Bore Milićevića, likovnog tehničar i preparatora.

– On je imao zadatak da na osnovu opisa iz knjiga i mojih sugestija naslika plodove za koje ne postoje nikakvi vizuelni tragovi. Imao je umetničku slobodu, ali tek toliku da crta na osnovu istorijske građe i predanja – pojašnjava Aleksandra Savić.

Najraznovrsnijih oblika, boja, ukusa i mirisa, voće se gaji na ovom podneblju stotinama godina unazad, pa je i prirodan proces da su pojedine sorte nestajale, a svoje mesto nalazile nove. Migracijom ljudi doneseni su zasadi, to jest kalemljenjem su se pospešivale vrste.

– Jedan od prvih pisanih tragova o kalemljenju nalazi se u knjizi „Baščovan” iz 1864. godine, autora Pavla Bibiča. U tehnici kalemljena do danas se nije mnogo toga promenilo – ističe kustoskinja.

Njen utisak jeste da o nestalim sortama stanovnici sela Srbije malo znaju. Čak i oni najvremešniji:

– Svuda su me rado dočekivali, a neke sam ponukala da, kada sam otišla od njih, oni razgovaraju sa komšijama i rođacima, i prisete se nekih sorti. Tako su mi naknadno javljali šta je sve nekada raslo u dvorištima i voćnjacima. Jedan deka iz Polimlja pozvao me je i izdiktirao mi više od 20 sorti iz tog kraju – kaže autorka.

Ukazati mališanima na značaj voća u ishrani

Za potrebe izložbe Aleksandra Savić je sarađivala sa Etnografskim muzejom iz Beograda, Narodnim muzejem iz Kragujevca, Muzejem Vojvodine, kao i stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda. Tokom izložbe biće organizovane radionice za decu u okviru kojih će na zanimljiv način kroz igru i crtanje mališanima biti predočavan značaj voća u ishrani.

A. C.

objavljeno: 04/09/2013

Nastavak na Politika...