Izvor: Story, 03.Jan.2015, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vivijen Li: Diva koja je prezirala Holivud
Iako je stekla svetsku slavu ulogom legendarne Skarlet u filmu Prohujalo s vihorom, ova lepotica mrzela je publicitet, a sebe je videla kao glumicu koja želi dugo da traje izvan lažnog sjaja i površnih vrednosti industrije snova, ali u tome ju je sprečila ment
Vivijen Li, foto: Profimedia
Vivijen Li rođena je kao Vivijan Meri Hartli 5. novembra 1913. u Dardžilingu, u Britanskoj Indiji, u porodici Ernesta Hartlija, britanskog oficira u indijskoj konjici i >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Gertrude Robinson. Njen otac Ernest rođen je u Jorkširu u Engleskoj, a preselio se sa 22 godine u Indiju u potrazi za avanturom i karijerom. Majka Gertruda, poreklom Irkinja jermenskih predaka, amaterski se bavila glumom i bila je tamnokosa lepotica s lepim plavim očima od koje je Vivijen i nasledila lepotu. Malena Vi, kako su je zvali u porodici, prvi put pojavila se u pozorištu samo s tri godine, recitujući dečju pesmicu u majčinoj glumačkoj amaterskoj grupi. Gertruda je pokušavala svojoj ćerki odmalena da probudi ljubav prema književnosti, upoznajući je s delima mnogih pisaca. Pohađala je balet, svirala čelo u školskom orkestru, a bila je odlična u sviranju klavira. Kada je Vivijen imala šest godina, porodica se seli u Englesku, a do petnaeste godine boravila je u ženskom internatu. Dalje obrazovanje nastavila je u Parizu jer je želela da predaje francuski jezik i literaturu. Bila je najmlađi student. Nastupala je u školskim predstavama i imala podršku profesorke da radi na dikciji i glumi. Pomoć koju je dobila uticala je na to da se Vivijen zainteresuje za pozorišnu umetnost. U osamnaestoj godini upisala je Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu gde je postala bliska prijateljica s budućom glumicom Morin O'Salivan, kojoj se poverila kako želi da postane velika umetnica. Tokom jedne posete tetki upoznaje advokata Lija Holmana. Iako trinaest godina stariji od nje, očarao ju je svojim šarmom i inteligencijom. Venčali su se 20. decembra 1932, mesec dana posle njenog 19. rođendana. Ubrzo je napustila Akademiju i rodila ćerku Suzan, a posle porođaja vratila se na započete studije glume koje je završila u rekordnom roku.
Prijatelji su je 1935. predložili za manju ulogu u filmu Stvari izgledaju bolje, što je bio njen filmski debi. Angažovala je agenta Džona Glidona koji je mislio da ime Vivijen Holman nije atraktivno za glumicu te je tako ona postala Vivijen Li. Iste godine, za ulogu u predstavi Maska vrline zaradila je sjajne kritike nakon čega su sledili intervjui i novinski članci. Gledajući predstavu Kraljevsko pozorište, bila je očarana popularnim pozorišnim glumcem Lorensom Olivijeom. Nekoliko puta je išla na tu predstavu, oduševljena njegovim izgledom i glumom. Čak je jednom prilikom rekla da će to biti čovek za koga će se udati, iako je to zvučalo kao besmislica jer su oboje u to vreme bili u braku. Dok su glumili ljubavnike u filmu Vatra iznad Engleske iz 1937. godine, između Olivijea i Vivijen razvile su se simpatije, a posle snimanja započeli su i vezu. Svedoci iz tog doba tvrde da su njih dvoje bili najlepši i najzaljubljeniji par.
Već u tom periodu počela je često da menja raspoloženja, koja su išla od potpune euforije do mračne depresije, što ju je i dovelo do nervnog rastrojstva. Ubrzo je stekla reputaciju teške i nerazumne osobe. Vivijen i Olivije počeli su da žive zajedno, iako su Holman i Olivijeova žena, glumica Džil Ezmond, odbijali da im daju razvod. U to vreme Holivud je bio usred potrage za glumicom koja će igrati Skarlet O'Haru, a Vivijen je bila najozbiljniji kandidat. Kasnije je rekla novinarima: Sama sam se angažovala za ulogu Skarlet O'Hare. Radila je sedam dana nedeljno, često do kasno u noć, a nedostajao joj je Olivije koji je živeo u Njujorku. Iako je ostavila prvog supruga zbog drugog muškarca, i dalje je bila u kontaktu s njim, često mu pišući pisma. U jednom od njih zapisala je: Prezirem Holivud! Nikad se neću navići na ovo, kako mrzim filmsku glumu! Film Prohujalo sa vihorom doneo je Vivijen svetsku slavu, ali ona je tvrdila da nije filmska zvezda, već da je glumica.
- Biti filmska zvezda, samo filmska zvezda, to je tako lažan život, koji se povodi pogrešnim vrednostima i publicitetom. Mrzim publicitet! Gluma je za mene život. I tako treba da bude.
Ipak, uloga razmažene Skarlet donela joj je Oskara za najbolju glumicu, a replika O tome ću misliti sutra koju izgovara na kraju filma, ušla je ne samo u filmske anale već i u živote miliona žena širom sveta, koje u njoj i danas prepoznaju metaforu za uzbudljivu, intrigantnu i neobičnu ljubav. Ovo je bila njena životna uloga, a i Olivije je briljirao u Orkanskim visovima. U tom periodu njih dvoje su vladali svetom. U februaru 1940. godine, Džil je dala razvod Lorensu, a i Holman je potpisao papire o sporazumnom raskidu braka. I Vivijen i Lorens su nakon razvoda izgubili starateljstvo nad decom, on nad sinom Tarkvinom, a glumica nad ćerkom Suzan, koja je kasnije o svom odnosu s majkom rekla: Moja majka imala je mnoge talente, ali majčinstvo nikako nije bilo jedan od njih. Olivije i Li venčali su se u Kaliforniji 31. avgusta 1940, a na svečanosti su bili samo njihovi kumovi Ketrin Hepbern i Garson Kanin. Sledećih godina bračni par je obilazio audicije na kojima je Olivije dobijao uloge, a ona je stalno odbijana, zbog čega je bila depresivna, nezadovoljna, agresivna i besna. Ja sam Škorpija, a škorpije pojedu same sebe i izgore. Baš kao i ja – isticala je često lepa glumica koja je već u ovo vreme bila ozbiljno bolesna, a znaci šizofrenije koja joj je dijagnostikovana još na početku karijere postajali su sve uočljiviji. Onda su došli filmovi Dvadeset jedan dan i Ledi Hamilton, u kojima je igrala sa Olivijeom, ali ni to je nije učinilo srećnom. Da bi je ohrabrio i podigao samopouzdanje, Olivije je na Brodveju producirao Romea i Juliju, Šekspirovu dramu u koju je uložio sav novac koji su zaradili, a neuspeh predstave doneo im je finansijsku katastrofu. Nakon toga, 1943. godine Vivijen odlazi u severnu Afriku gde je nastupala pred vojnim trupama. Sledeće godine razbolela se od tuberkuloze, a u proleće snima film Cezar i Kleopatra. Tada je otkrila da je trudna, ali ubrzo je pobacila. Gubitak bebe odveo ju je u tešku depresiju, često je menjala raspoloženja, patila od nesanice i napada panike. Umela je da bude veoma gruba prema najbližim osobama, a posebno prema drugom suprugu koga je često vređala, a ponekad i fizički nasrtala na njega. Zatim bi mu se pokorno izvinjavala šaljući poklone, pisma i cveće s molbama za oproštaj. Glumicu su silom priključivali na elektrošok terapiju ili su joj davali velike količine sedativa. Ono što je bilo za divljenje jeste to da je čak i posle takvih tretmana izlazila na scenu i igrala uloge najbolje što je mogla. U pozorištu je igrala u kultnoj drami Tenesija Vilijamsa Tramvaj zvani želja. Nakon 326 nastupa, angažovana je i za filmsku verziju. Njen muž je pričao da je ponekad bila u toliko lošem stanju da su je uloge koje je igrala opsedale, naročito Blanš Diboa iz pomenute predstave. Savršeno je dočarala ženu obolelu od šizofrenije, a ova uloga profesionalno joj je donela najveću sreću, lično najveću nesreću.
- Devet meseci bila sam Blanš u pozorištu. Sada ona upravlja mnome.
Ova uloga donela joj je i drugog Oskara za najbolju glumicu, ali često je isticala kako ju je ona odvela u ludilo od koga se nikad nije oporavila. Za vreme snimanja ovog filma pričalo se da je Marlon Brando u tajnoj vezi sa Vivijen, ali ti navodi nikada nisu potvrđeni, a Lorens se pravio da ne vidi i ne čuje šta mu žena radi. Kada je Olivije 1947. godine proglašen vitezom, ona mu se pridružila u Bakingemskoj palati na inauguraciji i postala ledi Olivije, a titulu je nastavila da nosi i posle razvoda, sve do smrti. Kada je njen muž 1948. godine postao član Saveta reditelja pozorišta Old Vik, njih dvoje zaputili su se na turneju po Australiji i Novom Zelandu kako bi prikupili sredstva za pozorište.
Članovi glumačke ekipe kasnije su prepričavali njihove svađe, a najdramatičnija bila je ona kad Vivijen nije htela da izađe na pozornicu. Olivije ju je ošamario, a ona mu je uzvratila i opsovala ga. Pri kraju turneje oboje su već bili iscrpljeni i bolesni, a on je rekao novinarima: Možda ne znate, ali razgovarate s parom hodajućih leševa. Kasnije je priznao da je u Australiji zauvek izgubio Vivijen. U januaru 1953. godine Vivijen je radila film Slonovski hod s Piterom Finčom. Ubrzo nakon početka snimanja, doživela je još jedan nervni slom pa ju je zamenila Elizabet Tejlor. Olivije ju je vratio u njihov dom u Engleskoj, gde mu je rekla da se zaljubila u Finča i da ga je prevarila s njim. Ipak, on je odlučio da ostane uz svoju promiskuitetnu suprugu, pređe preko njene preljube i pomogne joj da se oporavi. Nedugo potom zatrudnela je po drugi put sa Olivijeom, ali ponovo je pobacila. Pala je u depresiju koja je potrajala mesecima. Kada se oporavila, pridružila se Olivijeu na evropskoj turneji, koja je prekinuta zbog njenih čestih izliva besa. Po povratku u London, njen bivši muž Li Holman, koji je imao veliki uticaj na nju, došao je da je vidi i pokuša da je urazumi, ali mu to nije pošlo za rukom. Iako je još bila u braku s Lorensom, 1958. godine otpočela je vezu sa glumcem Džekom Merivalom, koji je znao za njeno zdravstveno stanje i uverio Olivijea da će se dobro brinuti o njoj. Dve godine kasnije, ona i Olivije su se razveli, a on se oženio glumicom Džoan Plourajt.
U maju 1967. godine obolela je od tuberkuloze, a već u julu pogoršalo joj se zdravstveno stanje. U noći 7. jula, muž Merival je nastupao u predstavi, vratio se kući u ponoć i pronašao je kako spava. Posle pola sata ušao je u spavaću sobu i pronašao njeno telo na podu. Pokušala je da ode u kupatilo, ali srušila se jer su joj pluća bila puna tečnosti. Merival je pozvao Olivijea, koji je tada dobijao terapiju zbog raka prostate. U svojoj autobiografiji, ser Lorens je opisao gorku patnju kad je odjurio u njenu rezidenciju, gde je pronašao Merivala koji je premestio njeno telo na krevet. Kako je sam priznao, dugo je stajao pored njenog kreveta i molio je za oproštaj za sva zla koja su se našla između njih, pre nego što je pomogao Merivalu da sredi sve oko sahrane.
U jednom delu Londona, nakon saznanja o odlasku dive pogasila su se sva svetla. Vivijen je kremirana, a njen pepeo, prema njenoj želji, rasut je po jezeru kuće u kojoj je živela u istočnom Saseksu, u Engleskoj. Iako je živeo još dvadeset godina nakon njene smrti, Lorens nikada nije preboleo Vivijen, a njeni prijatelji govorili su da je i ona do kraja svog života volela bivšeg supruga, kao i da je uvek uz sebe nosila njegovu sliku iz mladosti. Godine 1987. porodični prijatelj Olivijeovih zatekao je Lorensa kako plačući gleda jedan stari film sa Vivijen. Kada ga je ugledao, ovaj mu je kroz suze rekao: To je bilo ono pravo. To je bila ljubav. Ostala je zabeležena i njena izjava da bi radije kratko proživela sa svojim Larijem nego što bi izabrala karijeru i dugovečnost.
- Moj život je besmislen bez te ljubavi, lakše bih prihvatila smrt nego da živim bez nje.
Piše: Milica Prelević
