Izvor: Story, 11.Apr.2015, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vitamini čuvaju srce i krvne sudove
Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2030. godine više od 23 miliona ljudi godišnje umirati od kardiovaskularnih bolesti, a na koji način možemo da sačuvamo svoje zdravlje, objašnjava naša stručna saradnica
foto: Shutterstock
Piše: profesor dr Zorana Vasiljević,
profesor interne medicine - kardiolog
Srce je najaktivniji mišić u našem telu i, kao takav, zahteva energiju za rad 24 časa na dan! Da bi pravilno radilo, neophodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << je da krvni sudovi, koji snabdevaju srce kiseonikom i ostalim energentskim materijalima, budu očuvani i prohodni. Kako starimo, tako stare i naši krvni sudovi. Dolazi do promena u njihovoj strukturi i oštećenja, a kao krajnja posledica mogu se javiti srčani ili moždani udar.
ULOGA VITAMINA
Dokazano je da bez pravilne ishrane i unosa vitamina, srce i krvni sudovi ne mogu da dobiju dovoljno energije za rad, pa dolazi do pojave promena na krvnim sudovima i slabljenja srca. Brojne studije pokazale su da nedostatak vitamina B i folne kiseline dovodi do povećanja homocisteina u krvi. Zašto je to važno? Homocistein je faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. On oštećuje zidove krvnih sudova i dovodi do zapaljenja. Istovremeno, podstiče oksidaciju lošeg holesterola i njegovo taloženje na oštećenom krvnom sudu. S vremenom može doći do potpunog začepljenja krvnih sudova, što izaziva srčani ili moždani udar. Studije su potvrdile da vitamini B-grupe i folna kiselina pomažu da se smanji nivo homocisteina, a samim tim i rizik za nastanak oštećenja i komplikacija na krvnim sudovima.
ZNAČAJ ISHRANE
Naša ishrana obiluje žitaricama, mesom i lisnatim povrćem, pa bi zbog toga trebalo da naš organizam ima dovoljno neophodnih vitamina na raspolaganju. Međutim, kada govorimo o folnoj kiselini, situacija je drugačija. Naime, da bi naše ćelije mogle da iskoriste unetu folnu kiselinu, ona prvo mora preći u drugačiji oblik, mora da se aktivira.
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji, a slično je i u svetu, čak 58 odsto ljudi ima nasleđenu genetsku grešku. Usled ovog poremećaja, više od polovine ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da unetu folnu kiselinu prevede u njen aktivan oblik. Ova genetska greška, između ostalog, može prouzrokovati povišen nivo homocisteina, oštećenje krvnih sudova i srčane tegobe. U svetu je slična situacija, pa se procenjuje da oko 60 odsto ukupne populacije ima ovaj problem. Istina je da većina ljudi i ne zna da ima nasleđenu grešku u genima. To bi mogla biti važna karika koja nedostaje da bi se pronašlo rešenje za mnoge koji pate od hroničnih oboljenja, kao što su bolesti srca i krvnih sudova.
KAKO DA SAZNAMO IMAMO LI GENETSKU GREŠKU?
Ako imamo bolesti srca i krvnih sudova u porodici, ako su srčani ili moždani udar doživeli najbliži članovi porodice, svakako možete proveriti da li ste i vi nosilac ovog gena. Testiranje je prilično jednostavno i rade ga neke od laboratorija u Srbiji. Međutim, nećete pogrešiti i ako bez testiranja preduzmete određene mere zaštite.
KAKO REŠITI PROBLEM?
Preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže folnu kiselinu i vitamine B-grupe. Ovaj način suplementiranja bezbedan je i nije skup.
Ipak, važno je da znamo kako nisu svi preparati isti. Postoji samo jedan oblik folne kiseline koji dokazano pomaže da se smanji nivo homocisteina u krvi. Reč je o 5-metiltetrahidrofolatu (5MTHF). Teško ga je izgovoriti, ali ipak ga treba zapamtiti. Preparati koji sadrže ovaj aktivan oblik folne kiseline mogu pomoći da se smanji nivo homocisteina, sačuva zdravlje krvnih sudova i spreče bolesti srca. Potrebne vitamine i aktivni oblik folne kiseline, koji snižavaju nivo homocisteina u krivi, korisnici mogu konzumirati putem preparata Cardiovitamin.
Priredila: Ksenija Konić
Izvor: Story
