Izvor: Politika, 06.Jan.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka štikla gazi ekonomiju
Kadgod žene nose vrtoglave potpetice, svetu finansija se loše piše, tvrdi Aj-Bi-Em na osnovu matematičkih modela
Baletanke ili salonke? Odgovor na pitanje šta je u modi ne otkriva samo u kakvom su raspoloženju dizajneri već i u kakvom je stanju ekonomija.
Ovo tvrdi kompanija Aj-Bi-Em koja je na osnovu matematičkih modela nedavno izračunala da je visina štikle jedan od ekonomskih pokazatelja. Što je potpetica viša, to je privreda u dubljim problemima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />– Obično su u vreme ekonomskog pada štikle visoke jer potrošači žele razmetljivu modu kao sredstvo fantazije i bega, tvrdi Trevor Dejvis, stručnjak Aj-Bi-Ema.
On veruje da žene nose visoku obuću kada hoće da osete malo glamura koji objektivno ne postoji. Na vrhuncu svetske krize pre dve godine žene su u proseku nosile štiklu od neverovatnih 17,8 santimetara. Ukoliko je verovati ovom modelu, bolji dani ipak dolaze jer je prosečna potpetica na ulici danas samo pet santimetara.
Štikle su poslednje u nizu modnih, svakodnevnih, a neki bi rekli možda i banalnih pokazatelja koji pojedini ekonomisti i matematičari koriste da bi objasnili ekonomske trendove.
Među njima je i nekadašnji predsednik američkih Federalnih rezervi Alen Grinspin koji je tvrdio da se izlazak iz recesije, oporavak i prosperitet naslućuju po svetlim kravatama. Zaposleni se oblače u skladu sa raspoloženjem, objasnio je Grinspin, a svetle boje biraju kada im dobro ide ili imaju nadu u oporavak.
Da su ovakve korelacije moguće potvrđuje ekonomista iz Centra za novu politiku Goran Nikolić.
– Takve korelacije su poznate u ekonomiji. Na primer, za vreme krize skače prodaja hleba, jer je to najjeftinija hrana, ali i luksuznih stvari, jer ljudi žele da pokažu da imaju – ističe Nikolić.
Naš sagovornik takođe smatra da je Aj-Bi-Emov model logičan jer su cipele sa visokom štiklom dostupno zadovoljstvo za razliku od nekih drugih.
– Nevolja sa ovim predviđanjima je da pretpostavljaju da se ljudi ponašaju racionalno što nije uvek slučaj pa će kupiti skuplji proizvod samo iz hira.
Da svakodnevne navike sugrađana iskoristi za predviđanje budućnosti znao je i američki profesor ekonomije Džordž Tejlor. On je tvrdio da su Amerikanke nosile kratke suknje dvadesetih godina prošlog veka kada je ekonomiji dobro išlo, a da su za vreme Velike depresije oblačile znatno duže modele. Haljine do članka bile su mnogo podesnije za period besparice jer su žene tako skrivale nekvalitetne čarape. Na vrhuncu prosperiteta one kupuju mini jer tako ističu skupoceni unihop, razmišljao je Tejlor.
Mada su ovakve teorije zanimljive, one se teško dokazuju, smatra ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
– Teorija verovatnoća modeluje ljudska ponašanja za zaključke o ekonomiji. Ali ljudsko ponašanje je teško modelovati jer je nepredvidivo – objašnjava Stevanović.
On kaže da iako je Aj-Bi-Emov model simplifikovan, slične igre igraju i brokeri na berzi koji tako pokušavaju da pogode kretanje kursa valute, što im retko uspeva.
– Čovekovo ponašanje nije uvek racionalno, uz to zavisi i od interakcije sa drugima, a kako će ko se posle toga ponašati niko ne može da predvidi.
Ekonomista iz Hongkonga Endrju Lorens je zapazio korelaciju između početka ekonomskog pada i početka gradnje najviših nebodera. Tako su Krajsler i Empajer stejt bilding počeli da niču pred slom berze 1929.
Ono što privlači pažnju, kad su u pitanju ovakve korelacije, jeste što one spajaju naizgled nepovezane pojave. Nikome ne treba objašnjavati zašto se sa ekonomskim padom povezuju nezaposlenost, porast nekretnina pod hipotekom koje završavaju u rukama banaka ili smanjeni profit u kafićima. Ali možda ne bi bilo loše zapaziti da li su i kako ofarbane žene iz neposrednog okruženja. Američka ekonomistkinja Džodi Begs tvrdi da za vreme recesije raste prodaja farbi za kosu jer žene, a možda i muškarci, žele da im je frizura savršena, da se makar zbog nečega osećaju jako dobro.
Ako joj je verovati, sede uopšte nisu loša moda.
----------------------------------------------
Imaju za četkicu, ali ne i za veš
Zanimljivim znacima stanja u ekonomiji bave se i ozbiljni ekonomski i politički časopisi. Na osnovu istraživanja „Forbsa” pokazalo se da se privredni pad može povezati sa porastom prodaje četkica za zube na baterije. Poznati magazin nalazi objašnjenje u tome što potrošači kupuju skupe četkice kako bi predupredili još skuplji odlazak zubaru.
Prema istoj logici, recesija je najgore vreme za prodavce muškog veša jer se muškarci tada po pravili najpre odriču dela garderobe koji se najmanje vidi.
J. Stevanović
objavljeno: 07.01.2012.
