Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od „fiće“, manje od „bagija“
Radoslavu Jovanoviću (54), jednom od najboljih kamenorezaca u Gornjem Milanovcu, ovih dana dolaze mnogi Milanovčani, ali ne da bi pogodili izradu belega za svoju večnu kuću od ovakvog ili onakvog mermera, no da vide jedan od najatraktivnijih automobila koji se odnedavno kreće drumovima Rudničko-takovskog kraja. Reč je o „bagiju“ koji je kamenorezac Radoslav sam sastavio i time ostvario svoj san iz mladosti.
- Pored porodice koja je uvek na prvom mestu, u životu imam još dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ljubavi - kamen koji poznajem kao retko ko, i od koga mogu da napravim sve, osim, naravno, živog čoveka, i „fiće“, koji je za mene auto nad autima svih vrmena. Pa, da nije tako, zar bi „zastava 750“ bila proglašena za „fiću nacionale“ i za automobil prošlog veka. O tome kakav je to auto bio govori i podatak da je od 1955. godine, kada je počeo da se proizvodi, pa do 1985. godine kada je iz „Zastave“ izašao poslednji „fića“, proizvedeno i prodato 920.000 komada. Oduvek sam vozio ovaj auto, ali sam i oduvek imao želju da od njega napravim nešto atraktivnije, nešto nalik „bagiju“, koji je za mlade ljude nešto najatraktivnije.
Želja da od „fiće“ napravi „bagi“ kamenoresca Radoslava „drži“ već više od četvrt veka.
- Još pre 25 godina u Čačku sam, u preduzeću „Tehnoservis“, nabavio školjku od poliestera, i to ručne izrade. Takvih je bilo svega nekoliko u ondašnjoj Jugoslaviji, ali nikako nisam imao vremena da realizujem tu svoju želju. Tek nedavno sam čvrsto rešio da završim započeti posao. Polagano, uz mnogo proračuna i rešavanja mnogih tehničkih problema uspeo sam da napravim „bagija“, kojem po lepoti nema ravnog. Zapravo, ja sam novom automobilu sastavljenom od repariranih delova „fiće“ udahnuo novi život, a lepotu mu je podario moj prijatelj Živko Dimitrijević, čuveni milanovački auto-lakirer. Sa Živkom sam u šali dogovorio da učini sve da „bagi“ bude najlepši auto, a da ja njemu zauzvrat, za života, napravim najlepši spomenik. Živko je upotrebio sve svoje znanje i ispunio obećanje, a ovih dana i ja ću, mada je za Živka još uvek mnogo rano, ispuniti svoj deo obećanja.
Napraviti novi auto je težak posao, ali, ipak, mnogo lakši od dela za dobijanja potvrde o tehničkoj ispravnosti i dobijanja zvaničnog atesta.
- Vozilo su pregledali stručnjaci sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i izdali mi potvrdu da je „bagi“ u savršenom tehničkom stanju, nakon čega sam izvršio registraciju vozila i dobio saobraćajnu dozvolu. Međutim, nema dana da me saobraćajna policija ne zaustavi, ali ne da bi proveravali dozvolu, već se raspituju kako sam, kada i od čega napravio „bagija“. Naravno, nema dana i da ne dobijem neku ponudu da prodam „fiću-bagija“, ali nema tih para za koje bih ga dao. Najveća ponuda je bila preko 4.000 evra, ali on, ipak, ostaje mom sinu Miroslavu (20). Ja sam uživao u mašti i pravljenju „bagija“, a on neka uživa u vožnji - ističe kamenorezac Radoslav Jovanović.
