Izvor: Glas javnosti, 21.Nov.2009, 04:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vino na sat!
Stara dobra vremena, kada se pevalo „Nigde nema sela ko Mokrina, di se na sat pilo vina“, na radost brojnih vinopija ovih će dana u selu na severu Banata ponovo oživeti. Neobična tehnika ispijanja vina na sat u Mokrinu se negovala između dva svetska rata, a zahvaljujući Dragiši Radojčiću, vlasniku etno-kuće „Đeram“, gostima će biti omogućeno da se, kao pre sedamdesetak i kusur godina, uhvate u koštac sa čuvenim mokrinskim vinom. Onim, od kojeg se uši zacrvene, oči zacakle, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jezik odeblja , pa se na kraju oni koji u piću prekardaše od njega kanda malo „kerebečidu“. U „Đermu“ će onima sa dobrim cugom vekerima štopovati vreme, dok se budu meraklijski sladili božanskim pićem.
- Takvo zadovoljstvo priuštićemo organizovanim grupama i onima koji žele da se probaju da piju vino na sat. Ispred gostiju ćemo staviti dva bureta sa belim i crnim vinom i naviti sat, a na njima je da popiju koliko mogu. Naravno, sve zavisi od toga koliko će im se otvoriti dizna. Smatram da će, uz karakterističan meni baziran na vojvođanskoj kuhinji poput supe od morke, ovčijeg paprikaša, krompira „u čakšire“, majuški, krvarica ili belolučnih kobasica, ispijanju vina na sat naši gosti zdušno pristupiti- kaže Radojčić.
Seoski turizam
Za samo nekoliko godina etno-kuća „Đeram“ postala je perjanica seoskog turizma u ovom delu Vojvodine, a sve je počelo kada je pre pet godina Radojčić kupio kuću sagrađenu još 1925. i pretvorio je u ugostiteljski objekat.
- Uz podršku porodice napravio sam etno-kuću, koju je od početka godine obišlo više od 1.000 gostiju, mahom iz Novog Sada, Beograda, ali i iz inostranstva. U planu je izgradnja malog jezera i nekoliko bungalova- najavljuje Radojčić.
Mokrinčani s neskrivenim simpatijama odobravaju to što će se, u selu poznatom po svetskim prvenstvima u tucanju vaskršnjim kokošijim jajima i nadmetanju kočopernih gusana, ali i Garavom sokaku i Miki Antiću, o njima u belom svetu ponovo pripovedati i o ispijanju vina na sat. A kako se to nekada radilo, priseća se i Mokrinčanin Sava Terzić- Košničar.
Na sat se, veli Košničar, pilo u antologijskoj kafani „Kod Bangića“, ali i po kućama poznatih vinogradara i vinara.
- Moj stric, Milan Lazarov, naročito je bio umešan u tome. Zbog dobrog cuga konobari ga nisu voleli. Na sat se pilo tako što bi mušterija konobaru platila dinar, a onda bi konobar vinopiji dao tanko gumeno crevo. Interesantno je da su u kafani „Kod Bangića“ burad stajala u podrumu, pa nisu bila u vidokrugu vinopija. Stric Milan se toliko izveštio, pa je zdravo mlogo mogao da popije. Disao bi na nos, a jezikom zapušio rupu na crevu kako bi odahnuo između gutljaja- priča Košničar.
Zasad nije poznato da li će i žitelji susednog Iđoša oživeti tradiciju u neobičnom ispijanju vina. U ovom selu nadomak Kikinde početkom 20. veka godišnje se proizvodilo više od 100.000 litara vina. Ugostitelji su ga prodavali tako što bi gosta pri ulasku u bircuz prvo izmerili, a kad bi, u neko doba, manje ili više nakresan gost rešio da krene kući morao je opet da stane na kantar, a onda bi mu na taj način kafedžija isporučio račun za ispijenu reku vina.
