Izvor: Glas javnosti, 09.Mar.2010, 08:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vinča menja udžbenike arheologije
BEOGRAD - U doba vinčanske kulture, pre 7.000 godina dogodila se prva industrijska revolucija, otkrila je Miljana Radivojević, mladi arheolog iz Srbije koja je na doktorskim studijama na Institutu za arheologiju Juniverziti koledža u Londonu.
- Otkrili smo najstarije tehnološke ostatke bakra u Vinčanskoj kulturi. Zahvaljujući pažljivim istraživanjima, pronašli smo neugledne male komadiće, zelenkasto-sivkaste boje, koje je teško videti u zemlji - istakla je Radivojević. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Najveći rezultat istraživanja na lokalitetu Belovode je pronalazak malih komadića tehnološkog otpada pri procesu topljenja metala, koji su sačuvali informaciju o prošlosti.
- Iz jednog malog komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, temperatura, tehnološki procesi i vrsta rude. Tvrdimo da je vinčanska kultura jedna od kultura koja baštini evropsku kulturu i da se iz nje razvila jedna moderna, evropska kultura, hiljadama godina posle toga - objasnila je Mirjana Radivojević.
Do sada je postojao pogled na arheologiju, prema kome su civilizacija, kultura i tehnološki napredak nastali na Bliskom istoku.
- Vinčanska kultura će sigurno ući u udžbenike kao kultura koja će promeniti viđenje o nastanku evropske praistorije, o istoriji Evrope. Balkan svakako jeste Evropa, a ovim to i dokazujemo. Prvi deo rezultata istraživanja biće dostupan svetskoj akademskoj javnosti za dva meseca. Može se očekivati da će se rezultati za pet do deset godina naći u udžbenicima - predvidela je naša sagovornica.
Profesor na Institutu za arheologiju na koledžu u Londonu Tilo Reren objasnio je da je vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo, tehnologiju i znanje u isto vreme, možda i ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu.
Ljudi na Balkanu su pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su mnogo bolje od alatki od kamena.
- Možete uzeti sekiru napravljenu od kamena da oborite drvo, ali ćete sekirom napravljenom od metala uraditi to tri do četiri puta brže - objasnio je Reren.
Alatke od metala pomogle su ljudima u vinčajskoj kulturi da se brže razviju, unapređuju poljoprivredu, olakšaju sebi rad i povećaju populaciju.
To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina.
- Nivo industralizacije je sasvim drugačiji od onoga što danas mislimo, ali je princip isti, jer su hemijska, industrija teških metala, rudarstvo, topljenje metala, pravljenje alatki promenili društvo-naglasio je Reren koji je bio pozitivno iznenađen rezultatima Miljaninog istraživanja.
Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, kao istraživač na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Institutom za arheologiju iz Londona.
- Imamo kapitalne rezultate. Metalurgija je jedno od poslednjih revolucionarnih otkrića u istoriji civilizacije i taj tehnološki korak je strašno ubrzao razvoj potonjih evropskih kultura-naglasio je Šljivar. Zahvaljujući istraživanjima, rekonstruisan je život ljudi vinčanske kulture i jedno od važnih orktića je pronalazak figurina bikova rađenih u terakoti.
Šljivar je rekao da su istraživanja pokazala da je reč o pripitomljenim, radnim životinjama koje su služile za dovlačenje rude.
Belovode i Ploče su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, ali je istraženo svega 400 kvadratnih metara.
