Izvor: Glas javnosti, Beta, 11.Nov.2009, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vezom čežnju blažile
Dobrota, primorska varoš u Bokokotorskom zalivu, odvajkada je bila naselje kapetana i mornara, koji su čitav vek provodili ploveći morima i okeanima. Za to vreme njihove žene, verenice i majke su, ne bi li sebi olakšale samotne dane, predano vezle čipke. Jer, čežnju je najlakše bilo ublažiti ubadanjem tankih igli sa belim pamučnim ili svilenim koncem po belom platnu. Reč je o dugom i mukotrpnom poslu, jer se za dva sata uradi se samo centimetar čipke, kaže Nada Radović, danas jedina >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vezilja dobrotske čipke, najlepšeg belog veza. Umetnost tog zanata počela je upravo u Dobroti, a najstariji sačuvani primerak, koji se danas upotrebljava kao oltarnik, datira iz 16. veka.
Nada priča da je nemoguće baviti se ovom vrstom veza duže od dva sata, jer je veoma naporno za oči, te zato veze pored prozora ili u dvorištu. Nada je dosad uradila i 10 čipki minijatura, sa sakralnim motivima, posvećenim bezimenim ženama veziljama, završila je i „drugu kotorsku priču“, kolekciju minijatura sa poznatim motivima Kotora, među kojima i ključ drevnog grada.
- Rade se minijature u drvetu, kamenu, u drugim materijalima, pa zašto ne bi i na platnu - kaže Nada, koja svoje radove ne prodaje.
Veoma su skupi, jedna čipka marama vredi i hiljadu evra, a kako priča Nada, one koji imaju para, umetnost ne zanima. Zato svoja mala remek-dela radije poklanja rodbini i dragim prijateljima, koji ih potom prenose s kolena na koleno.
Nada kaže da se čipka dobrotska, paška, malteška i druge, poreklom iz Venecije, sve različito vezu. Dobrotska čipka je, možda, ponajteže. Veze se tako, objašnjava Nada, što se prvo uradi nacrt na specijalnom papiru, onda se skica našije na mekani kartončić, pa se na to stavi platno i tada počinje suptilno baratanje iglom i belim koncem, sve dok se ne izveze odabrana površina. A to mogu biti maramice, stolnjaci, šalovi, razne minijature... Čipke se nose, drže na najboljem nameštaju, čuvaju se u škrinjama ili se, kao posebna vrednost, stavljaju u kovčeg, kada se odlazi na onaj svet.
