Izvor: Politika, 03.Okt.2010, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežbe mogu da pomognu
Dugotrajna napetost izaziva psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršanje zdravstvenog stanja i mentalna i fizička iscrpljenost, upozorava dr Vesna Danilovac
Istraživanja su pokazala da tokom dana doživimo barem dvadeset stresnih situacija. Stres je fenomen o kome se mnogo govori, a opet se realno malo bavimo njime.
– O njemu se najčešće govori kao o redovnom pratiocu savremenog načina života – objašnjava dr Vesna Danilovac, vingvejv i lajfkouč. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – Uzrokovan je određenim događajima iz okoline, koje doživljavamo kao pritisak i to su najčešće: briga, nedostatak jasnih ciljeva i svrhe života, nedovršeni poslovi, strah od neuspeha i odbacivanja, negiranje problema, previše obaveza, bes...
Važno je znati da stres ne zavisi u tolikoj meri od onoga što nam se dešava, već mnogo više zavisi od načina na koji mi to doživljavamo, naših reakcija na te događaje, ističe dr Danilovac. Ništa samo po sebi nije ni dobro ni loše, već ga mi našim reakcijama takvim činimo. Teško da možemo promeniti objektivne okolnosti i ono što nas ugrožava. Jedino što možemo promeniti je naš doživljaj, odnosno reakciju na okolnosti i razviti sopstvene mehanizme zaštite.
Stres se pojavljuje kada situacija zahteva od nas da učinimo nešto što je izvan našeg uobičajenog načina prilagođavanja ili rutinskih postupaka. Drugim rečima, bilo šta što nas izbaci iz ravnoteže ili povećava našu potrebu da nešto uradimo može da proizvede stresno stanje u nama, dodaje iskusni stručnjak.
Komunikacija sa sobom
– Borba protiv stresa je u suštini borba sa samim sobom. Stres je reakcija u nama – mi ga stvaramo našim doživljajima događaja oko nas, našim odnosom prema sebi, poslu i okolini. Zbog toga je najefikasniji način borbe protiv stresa – upoznati svoju pravu prirodu, svoj temperament i osećaje, svoje reakcije, strahove ali i svoju snagu – tumači dr Danilovac.
Naš nervni sistem ima svoje individualne granice, uslovljene godinama i genetskim predispozicijama. Kada se pređu te granice, akumulirani stres se transformiše u psihosomatsku bolest – epidemiju novog doba.
Ukoliko zbog previše obaveza neko oseti glavobolju, primeti da ustaje umoran, teško se koncentriše, postaje nervozan i svadljiv, ima nesanicu – možda zapravo ima psihosomatsku bolest. Bolest se javlja postupno, neprimetno, i često je povišeni donji krvni pritisak njen jedini znak. Ponekad ume da se ispoljava u vidu nelagodnosti ili pritiska u grudima, pojavom ubrzanog srčanog rada ili preskakanjem srca.
Preporučuje se da takva osoba nauči tehnike pravilnog disanja, svakodnevno radi vežbe opuštanja, zdravo se hrani, redovno se bavi nekim fizičkim aktivnostima i radi ono što je ispunjava i čini srećnom.
Nova antistres metoda
Stres i neprijatni osećaji koji se javljaju u različitim životnim situacijama mogu dovesti do velikih opterećenja i blokada. Jedna nova metoda donosi olakšanje i čak te negativne osećaje pretvara u prijatne i opuštajuće.
Vingvejv je nova individualna koučing metoda kojom se organizam dovodi u stanje ravnoteže, otklanja stres i opterećujuća stanja, eliminišu mentalne blokade, pojačava samopouzdanje, motivaciju, bez mnogo priče i „duševnog striptiza”. Vingvejv oslobađa mnogo toga na površinu, postajemo svesni i to pomaže da se donesu dobre i pozitivne odluke, a sve to iz jednog pozitivnog i opuštenog stanja. Metoda deluje kod svih osoba i deluje na sve, bez obzira na uzroke i uzrast.
Nakon primene ove metode stresno stanje odmah nestaje, a negativne emocije se razgrađuju, nakon čega dolazi do opuštanja i balansiranja čitavog tela. Da bi se uklonile mentalne blokade dovoljna su dva do tri tretmana, a u mnogim slučajevima uklanjaju se i ograničavajući obrasci koji nestaju zauvek, ističe dr Vesna Danilovac. O tome će na ovim stranicama biti još tekstova.
R. P.
-----------------------------------------------------------
Antistres tehnike
Neke antistres tehnike, koje imaju elemente vingvejva, možete sami primenjivati kada se nađete u stresnoj situaciji.
Baterflaj: Prekrstite ruke preko grudi i dlanove stavite na ramena. Potom ritmično, brzo i naizmenično levo-desno, lupkajte rukama po ramenima pet do sedam minuta. Na ovaj način stimulišete moždane hemisfere i dovodite svoj organizam u stanje balansa, a istovremeno se i oslobađate stresa;
Pucketanje: Postavite ruke u nivo ušiju i ritmično i naizmenično levo-desno, pucketajte prstima što brže možete, pet do sedam minuta. Postižu se isti efekti kao i kod prethodne tehnike.
Ove dve tehnike možete raditi jednu za drugom i na taj način dodatno pojačati njihove efekte. Više o vingvejv metodi možete pročitati na www.spiritus-movens.com.
objavljeno: 03/10/2010
