Izvor: Story, 13.Sep.2014, 20:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesna da Vinča: Mesto odakle se najlepše gleda na Beograd
Pre šest godina novinarka Vesna da Vinča napustila je širi centar prestonice i preselila se na obalu Save, gde je uz pomoć svojih, ali i ideja brojnih prijatelja, od broda napravila dom u kojem svaki kutak ima svoju namenu
Vesna da Vinča, Foto: Luka Šarac
Ušće Save u Dunav novinarka, urednica i producentkinja Vesna da Vinča (55) izabrala je kao idealno mesto za svoj dom na reci u koji se pre šest godina uselila napustivši velelepni stan na Neimaru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Story <<
U ovaj životni prostor nije uložila pozamašna novčana sredstva jer joj je prioritet bio da sve skroji po svojoj meri i potrebama. Uz pomoć svog, kako sama kaže, duhovnog brata arhitekte Vojina Valjarevića, ovu lađu preuredila je za život, a na uzvišenjima gde su nekada bili motori postavljeni su kreveti.
Ko god kroči u ovaj dom, odmah ga opčini pogled, pa ne čudi što je ceo brod u prozorima koji nemaju zavese.
Naš susret sa ovom novinarkom bio je povod da se s osmehom priseti perioda kada je odlučila da napusti gradsku vrevu i preseli se na reku.
- Rastanak je put ka savršenstvu – rekao je mudri Ivo Andrić. Sigurna sam da je mislio kako je rastanak, nažalost, uvek težak, kako sa ljudima, tako i idejama i prostorima. Krenula sam tim putem u trenutku kada sam odlučila da napustim mir salonskog stana na Neimaru i zamenim ga nemirom, suštinskim kvalitetom prirode u kojoj živim. Stalna promena koju sam izabrala za svoj ambijent, zahteva konstantnu prilagodljivost. Moramo da se menjamo kako bismo ostali isti – mladi, kreativni i zdravi. Ljudi zatvorenih sistema razmišljanja i života imaju velikih problema. U to sam sigurna - iskrena je Vesna, koja sada više nego ikada ranije uživa u svom slatkom nemiru.
- Ljuljam se svakoga dana na brodu Eko-centra Beograda, kao u kolevci majke planete. Ne preporučujem to onima s morskom bolešću. Svakodnevno postižem fizičku i mentalnu ravnotežu, pa i kad trčim improvizovanim mostićem, tačnije daskama koje postavljam kada nadođe voda. Moj drug, genijalni novinar Miroslav Lazanski, jedne noći kada je bila postavljena ta skalamerija od čelika i drveta, nije smeo da je pređe. Moja zamenica Milanka redovno me tužno gledajući pita da li ja stvarno moram ovako da živim, a ja zaista uživam - osmehujući se govori Vesna i seća se prve zabave koju je priredila u svom domu na reci.
- Spremala sam ručak za nas dvadeset, a glavna ličnost bila je moja učiteljica Smilja Baštovanov. Ona me je naučila da učim i budem temeljna i uporna. Mnogo je izuzetnih susreta, zabava i večera koje su se ovde odigrale. Na brod redovno dolaze princeza Barbara od Lihtenštajna, knez Aleksandar Karađorđević, naslednik Burbona Sikst Anri de Burbon Parme, grof Filip Pikapjetra, a trenuci provedeni sa njima za mene su posebni, jer oni nemaju samo plemićke titule već se zaista tako i ponašaju.
- Nas dvadesetak umetnika jednom prilikom organizovali smo na palubi doček Sunca, celu noć proveli smo u vrećama za spavanje i uz riblju čorbu, a Sunce izlazi baš negde oko glave spomenika Pobednika - otkriva Da Vinča, koja je uz pomoć svojih prijatelja uspela da svoj životni prostor skroji baš onako kako je želela.
- Uspela sam da napravim ono što me je naučio Artur Č. Klark, jedan od mojih sagovornika iz filma Nebo kralja Artura. Kada sam ga upitala kako je postao pisac, rekao mi je kako je taj posao izabrao onda kada je shvatio da će mu radno mesto biti samo na korak od kreveta.
- Ovaj brod bavi se ekologijom i to je moj posao. Živim na drugom spratu, a na prvom stanuju četiri nevladine organizacije: Mensa Srbije - NT centar, Informaciono društvo Srbije, Eko-centar Vratimo lepotu rekama i Red vitezova Svetoga Lazara. Moj lični prostor u kome radim i pišem otvoren je za sve ljude dobre volje. Nemam privatnost i ona mi ne treba. Kod mene su javno i privatno isti. Ljudi koji insistiraju na svojoj privatnosti skoro da su mi sumnjivi - ističe Vesna, a u njenom domu na reci nastala je i većina njenih dela.
- Reč je o posebnoj inspiraciji koja briše vremenski horizont i po definiciji vraća u izvorno. Napisala sam mnogo toga na vodi, pa i doktorat Ekskluzivno TV novinarstvo, knjigu Poslednja poruka Nelsona Mandele, a sada pišem tekst Askezis i velika radost za kongres Hrana budućnosti - ističe šarmantna plavuša dok ponavlja kako je tip osobe koji voli da provodi vreme u svom domu.
- Kada je lepo vreme, uživam na palubi gledajući Kalemegdan i labudove koji se svakoga dana pojavljuju. Ako je loše, mada na brodu nema ružnog vremena, jer su ovde čak i magla, kiša i sneg čudesni, sve je uzbudljivo, a te vremenske prilike posmatram sedeći u svom radnom i spavaćem delu broda. Kompjuter sam postavila tako da stalno gledam u reku i Pobednika, sa željom da to budu uvek dva pobednika.
- U svom životu napravila sam mnogo lepih ambijenata. Trenutno preuređujem mamin dom kod Hrama Svetog Save, u stvari moj devojački stan. To je prostor s najlepšim pogledom u Beogradu. Radujem se kreiranju i uživam. Čekam mamu, Tanju Jugović, istoričarku umetnosti i opasnog kritičara, da se vrati s mora jer mi ona daje dodatnu energiju.
- Naši ambijenti služe da u njima iniciramo i sprovodimo princip stvaranja lepote, princip dobra, prijateljstva, odanosti i ljubavi. Ako to nije tako, zapitajmo se čemu sve to - zaključuje Da Vinča.
Piše: Danilo Mašojević
Izvor: Story
