Izvor: Story, 08.Feb.2015, 21:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verica Rakočević: Dom koji je pomirio nepremostive razlike
Supružnici, najbolji prijatelji i poslovni partneri Verica Rakočević i Veljko Kuzamnčević svoj mir pronašli su na obroncima Avale gde žive u kući koja kao da je pravljena po njihovima merilima gde je osmeh jedini imperativ za sreću
Verica Rakočević, Veljko Kuzmančević, foto: Luka Šarac
Naša najpoznatija modna kreatorka Verica Rakočević (66) i njen suprug kompozitor Veljko Kuzmančević (31) žive svoju najlepšu bajku na svom imanju podno >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Avale. Na ovoj planini nadomak Beograda poznati par je pronašao svoj mir, a dom u kom borave tek nešto više od godinu dana s ljubavlju su renovirali, opremali i sređivali, ali je ipak malo dominantniji bio uticaj slavne kreatorke. Iako su oboje poslednjih decenija živeli u urbanoj sredini, vrlo brzo su se privikli na seoski način života. Uživaju u uzgajanju organskog voća i povrća u svojoj bašti, konzumiranju kozjeg mleka, ali i u jednostavnom druženju sa komšijama.
- Oduvek sam razmišljala da živim negde van grada pošto sam godinama bila u centru. Kada smo Veljko i ja počeli da živim zajedno, prosto su se u to vreme i stvorili svi preduslovi da se ispuni moja želja da živim na periferiji. Gledajući iz ove perspektive i uživajući u ovom spokoju, shvatam da više ne bih mogla da podnesem gradsku gužvu. Iako u centru imam na raspolaganju stan moje kćerke Milene, ne bih mogla da živim tamo. Ne postoji novac zbog koga bih ovo što smo Veljko i ja napravili zamenila za nešto drugo – priča Verica dok njen šarmantni suprug sa osmehom nastavlja njenu misao: - Ponekad, kada vidiš neki go plac, padne ti na pamet kako želiš da gradiš kuću iz početka.
Na na Veljkovu opasku Verica u veselnom tonu naslavlja:
-Upravu si, jer kada se čovek ovako povuče u prirodu, sve malo urbanije počinje da vam smeta. Veljko i ja često šetamo stazom kod naselja Trešnja i tamo postoji jedan divan plac u sred šume. Kada god prođemo pomislim kako bi bilo lepo da prodamo ovu kuću i da počnemo život na tom placu.
Vericin životni partner se samo osmehnuo i ponovo u svom maniru dodao:
- Znajući kakvo je maltretiranje sa Vericom praviti i graditi sve iz početka jer ona je temljna i maltretira sa izborom bojlera, firžidera, i da sve mora da bude prefektno, a da mene to umara, znam da ne bih mogao to da radim. Ma, kada se setiš ludila i prašine, ne bi mogla i ni ti – poručio je na kraju svojoj dragoj koju iz milošte zove Vera.
Supružnici koji se nisu razdvojili tokom dve godine koliko su skupa uživaju u svakom zajedničkom trenutku, ali i njihovom domu. Čak i kada su nedavno zbog posla boravili u Abu Dabiju jedva su čekali da se vrate u svoje mirno porodično gnezdo.
- Bez obzira što je ovo u divljniji želim da mi dvorište bude sređeno: da ga prekriva lepa trava, borići, da trem bude bajkovito uređen. A Veljko je potpuno neformalan, on bi mogao da živi na vrhu Tare bez struje i vode. Imao je razne ideje i za ovu našu kući, pa je tako želeo i da nabavi patku i patka – priča Verica, a njen suprug u sarkastičnom tonu nastavlja: - Ok mi je da imaš lepu travu, ali mi nije normalno da kada krtica iskopa kupolu u dvorištu hoćeš da je ubiješ, sipaš joj otrov u rupu, psuješ je... Tada Verici kažem: Ostavi životinju na miru, tu si gde si na selu... Ja sam hteo da kupimo patku i patika i da im stavimo mašne oko vrata i da šetaju po dovorštu. Šetaju, jedu šta im baciš, gegaju se za njima mali pačići, lepota. Ali onda sam digao ruke.
Za dizajn enterijera u kući bila je zadužena Verica koja je iskoristila veći deo nameštaja iz starog stana. Sa pažnjom je osmislla svaki kutak u ovoj prelepoj kući, dok je njen suprug bio zadužen samo za prenošenje teških stvari.
- Kada bi neko pomerio bilo koju stvar u ovom domu, morao bi da čuje Veričino dugo obrazloženje zbog čega to ne treba da radi. Za žene je da uređuju kuću, a muškarac treba da radi druge poslove, eventualno kada ona poželi da nešto preseli – priča Veljko, a njegova supruga se šaljivo pravda: - Eto, pristala sam da u dnevnoj sobi nemamo parket nego brodski pod koji si ti želeo. Muzičar se ponovo nadovezao: - Ma ja sam počastvovan kada ti meni kažeš sliku ćemo ovde da stavimo – kaže Kuzmančević, a Verica u ozbiljnijem tonu nastavlja razgovor: - Kada dvadeset godina živiš sam, teško je da se prilagodiš na novu situaciju. Koliko je naporno živeti sa njim ovakvim, toliko je i sa mnom. Navikla sam da sve bude pod konac, perfketno i namešteno, da se slaže stoljnjak sa nadstoljnjakom, tanjiri....
I dok se Veljko šali kako ga Verica juri da ne jede ispred televizora već za stolom, ona sa osmehom na licu priznaje da je njihov slučaj dokaz da naizgled nepremostive razlike mogu savršeno da funkcionišu. Njihov život od ranog jutra počinje gromkim smehom, a tako se i završava. Svađa i rasprave ne postoje, a kako kažu najviše vole da sede i razgovaraju kada uveče dođu svako sa svog posla. Iako su različiti, a reč kompromis ne postoji u njihovom rečniku, savršeno se slažu.
- Meni reč kompromis znači nešto apsolutno nepirmereno mom karakteru. Kompromis kao takav ne priznajem, ko hoće hoće, a ko neće ne mora. Do sada nisam ni bila u situaciji da poželim da živim sa nekim. Kod mene je kompromis uvek podrazumevao žrtvu, a niša od ovoga ne smatram žrtvom. Činjenica je da sam decenijam živela sama na jedan način, kao i on. Ali ova naša situacija govori da sila boga ne moli. Ljubav rešava sve – kaže Verica i nastavlja da opisuje njihovu svakodnevnicu.
- Veljko ima jednu divnu rečenicu i uči me tome: Život je igra. On ništa ne shvata ozbiljno. Ni porez ni uspeh. Nama jutro počinje tako što se šalimo i smejemo. On ima tako divne tačke, igra pleše balet, peva... Ima interesantne muzičke momente. Sva sreća da ne moramo tako rano da idemo do grada na posao kada se svako povuče u svoj deo radnog prostora. Ali tokom rada jedva čekam da se vratimo kući. Imamo stalne nesuglasice jer bih volela da neprestano šetamo po Avali, ali on je nežna priroda koja se brzo umara – priča kreatorka, a muzičar dodaje: - Imam ravna stopala i problem sa nogama pa ne volim puno da pešačim.
Prisećajući se zajedničkog boravka na Zlatiboru, Verica ističe kako su tada šetali po 40 kilometara, na šta je Kuzmančević odgovorio: - Pa tada sam te osvajao.
Zimske dane supružnici uglavnom provode u toplom domu pore kamina, Verica obožava da gleda omiljene serije, dok je Veljko u tim trenucima u garaži gde porpavlja zvučnike ili nešto slično. Ipak, najdraže im je kada osvanu razgovarajući o brojnim temama.
- Najlepši trenuci su oni u kojima on stvara svoju muziku, a ja crtam nove modele i kada zajedno pronalazimo inspiraciju. Ne mogu da kažem da sam se potrošila, već sam videla besmisao baveljnja mojim poslom na taj način. Ranije su moje revije imale temu, dok sam živela u iluziji da je moda umetnost, a da ipak od toga možete da živite. Bez obzira na to koliko godina imam, zaista se trudim da idem u korak sa onim što radim. Pre svega družim se sa mladim ljudima, imam mladog muža, razmišljam na taj način. Rešila sam da se bacim na komercijalniju varijantu. Ja priznajem, ne umem da napravim seksi haljinu. Rekla sam asistentkinji da smisli seksi haljinu pa da zajendo svedemo varijantu. Moje naredne kolekcije će biti dosta komercijalnije i pristupačnijih cena. Osim toga, do kraja godine planiram da otvorim studio u kome se neće vršiti plastične operacije, već će ljudi imati mogućnost da na prirodan način neguju svoju lepotu proizvodima od magarećeg mleka. Takođe jako je aktuelizovana priča o prodaji brenda VR i na tome radim. Kada kažem prodaja brenda, ne mislim da se povučem već da ostanem kao glavni dizajner – priča Verica, a njen suprug takođe ima velike poslovne planove: U Srbiji ne vidim način da plasiram svoj rad nekoj široj populaciji jer naprosto je moja muzika pisana za sinfonijske orkestre. Imam mnogo pripremljenog materijala, sada radim i mastering i tražim izdavača. Ta muzika nije popularna za široke narodne mase, ali mislim da je to nešto iza čega bi trebalo da stane PGP RTS jer je pisano za veliku orekstarsku formu i potpuno je normalno da iza takve priče stane neko ko je ozbiljan.
Piše: Ksenija Konić
