Izvor: Politika, 21.Jul.2012, 01:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki korak – na Mesecu ili u Holivudu
Na današnji dan pre 43 godine Nil Armstrong zakoračio na Mesec, a oni koji u to ne veruju, tvrde da je sve inscenirano
„Politika” će u narednim danima objaviti tekstove o najpoznatijim teorijama zavere o važnim istorijskim događajima i pojavama
„Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo” izgovorio je na današnji dan (po američkom vremenu 20. jul) pre 43 godine Nil Armstrong, kada je kao prvi čovek zakoračio na Mesec. Tu rečenicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne osporava niko, ali i danas traju rasprave o tome gde su zapravo izrečene istorijske reči.
Da li je vest o sletanju na Mesec bila toliko neverovatna za vreme u kojem se dogodila, tako da su se odmah stvorile brojne teorije koje tvrde da Armstrong i kolege uopšte nisu bili na Mesecu već da je sve dobro osmišljeno i izvedeno – na Zemlji!?
Zagovornici teorija zavere navode različite društvene i političke okolnosti koje su, prema njihovom mišljenju, naterale američku vladu da lažira sletanje „Apola 11” sa Armstrongom, Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom na Mesec.
Lansiranje u orbitu sovjetskog „Sputnjika”, kao prvog veštačkog satelita, ne samo da je iznenadilo Amerikance nego je za njih bilo izazov na koji je trebalo odgovoriti. Osnovali su Agenciju za istraživanje svemira (NASA). Glavna ideja pristalica zavereničkih teorija jeste da su, u želji da više ne zaostaju za Sovjetskim Savezom, Amerikanci u holivudskom studiju napravili snimke lažnog sletanja na Mesec.
Sumnje u istinitost istorijskog poduhvata podgrejao je i film „Kaprikorn jedan” iz 1978, u kojem je predstavljeno lažno putovanje na Mars u letelici istovetnoj „Apolu 11”.
Kao još jedan razlog da tvrde da se sletanje „Apola 11” nije dogodilo, zagovornici teorija zavere navode da je takav događaj bio potreban američkoj vladi da bi skrenula pažnju javnosti sa angažovanja u vijetnamskom ratu. U prilog tome navode da se svemirski program „Apolo” završio u isto vreme kada su SAD okončale svoju ulogu u ratu. Osim toga, svih šest sletanja letelica sa ljudskom posadom na Mesec dogodilo se za vreme administracije predsednika Ričarda Niksona, dok kasnije nije bilo novih sletanja bez obzira na tehnološki napredak.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 21. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
A. Marinković
objavljeno: 21.07.2012
