Izvor: Glas javnosti, 24.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaskrsava deda Lukina vodenica
U njoj je gotovo sve sačuvano, četiri vodenična žrvnja i veliki ključ od vrata. Unutrašnjost i dalje podseća na pravu odžakliju koja živi više od 150 godina. Tu je i pomoćna prostorija u kojoj su ljudi odsedali i ručavali
Kraj reke Rasine, ispod starog carskog druma, u selu Šogolj, nedaleko od Kruševca, i danas se nalazi jedna stara napuštena vodenica iz polovine 19. veka. Tamo, ispod starog carskog druma, gde je pre 30 godina sa jezera Ćelije prošao kruševački vodovod, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bezbroj izgubljenih rečnih rukavaca izbrusilo je i Lukin jaz, dug dva i po kilometra, koji je on, Luka Ničić, odnosno Lukić, davno, od 1848. do 1850. godine, sa meštanima Šogolja, kopao 18 dana i vodu uveo pod vodeničke točkove. Već vek i po ova potočara melje samo vreme. Pera Lukić je bio poslednji vodeničar. Od kako je vodenica posustala, potomci i naslednici Luke Ničića, koji je iz sela Mrča kod Lukovske Banje izmakao turskoj osveti i u selu Jablanica zavarao trag, a potom promenio slavu i prezime te u Šogolju sagradio mlin, formirali su i registrovali familijarno udruženje „Lukina vodenica“.
Mila Obradović, praunuka Lukina, kaže da su 22 člana tog udruženja razradila plan kako da urade nešto veoma lepo i korisno.
- Pre nego što je sagradio ovu vodenicu, deda Luka je napravio malu vodenicu u Jablanici, gde je živeo. Ta mala vodenica tamo, u Jablanici, koja kao da je iz bajke o vampirima, vešticama i vukodlacima, i danas melje. Tu ljudi dolaze sa svih strana i melju brašno. Ali, ono što je za mene kuriozitet jeste što je on kao veoma mlad, sam na Jastrepcu, napravio strugaru i strugao hrastovo drvo, a volovima vukao građu za vodenice i drvene mostove preko kojih teče voda. Mnogi danas učeni ljudi i iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture čude se kako je mogao nepismen čovek u polovini 19. veka da geometrijski tačno u milimetar napravi dva drvena mosta i da voda u luku pada dole i istovremeno okreće šest kamenova - priča Mila Obradović.
U Lukinoj vodenici i oko nje ostali su tragovi o dobru i zlu, plimama i osekama, ljudskim i vremenskim. Vodenica samuje, a u njoj je gotovo sve sačuvano, kao i četiri vodenična žrvnja i veliki ključ od vrata. Sa mlina je struja davno isključena, pa u njemu samuje mrak koji se lepljivo kao samleveno brašno uvlači u ljude kad ovde navrate da odškrinu vrata. Mila Obradović priča da je nekada ova vodenica za dan i noć mlela i po deset tona brašna i da su ljudi i po više dana čekali u red da melju. Pre četvrt veka vodenični točkovi su stali, projino i pšenično bračno sa podova isprala je kiša i vetar koji su provalili kroz urušen krov i raslabljene hrastove zidove. Ali, unutrašnjost ove vodenice i dalje podseća na pravu odžakliju koja živi više od 150 godina. Tu je i pomoćna prostorija u kojoj su ljudi odsedali i ručavali. Sačuvano je i deda Lukino glineno grne u kome se spremalo 50 obroka.
- Lukina vodenica u Šogolju, koja je retkost u Srbiji, dobila je dozvolu od Zavoda za zaštitu spomenika kulture da se restaurira onako kako ju je deda napravio. Udruženje Lukina vodenica je pokrenulo akciju da se obnovi i stavi u funkciju - priča Mila Obradović.
Potočara je zaštićeno kulturno dobro, što zbog starosti što zbog stila gradnje. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu dao je saglasnost za izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova na vodenici, koji treba da počnu na proleće. Otvoren je i račun za sakupljanje novca, a zahvaljujući nekolicini potomaka deda Luke koji žive u inostranstvu, akcija je poprimila širi odjek. Među mnogim poznatijim ljudima o tome su obavešteni i princ Aleksandar, Vlade Divac i Emir Kusturica.
Ispred vodenice biće akumulaciono jezero sa velikom zaštitom i ispiračima. Vodenica će raditi kao u stara dobra vremena, sa četiri kamena za projino i pšenično belo i žuto brašno, a tu će se proizvoditi i spremati zdrava hrana.
