Izvor: Glas javnosti, 16.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašari su moje pozorište
Imam u svom kalendaru zaokružene datume kad je koji vašar. Jednom sam zaboravila da je vašar u Smederevu, nasekirala sam se toliko da nisam nedelju dana ustajala iz kreveta. Bila sam besna na sebe, jer je dan bio sunčan i kao stvoren za vašarište....
Branka Vojinović (75) iz Miloševca do sada je posetila preko pet stotina vašara. Ne pamti kad joj se desilo da ne dođe na vašar u Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci, Velikom Orašju, Požarevcu, Krnjevu i Lozoviku.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Mog muža Bogoljuba sam srela na vašaru, bio je visok, naočit, lepo je igrao u kolu. Igrao je u narodnoj nošnji, a ja sam imala 18 godina. Kupio mi je licidersko srce i ja sam se odmah zagledala u njega. Znala sam da je moj suđenik. Zato i danas mnogo volim da idem po vašarima. To je moje pozorište. Išla sam pešice dok sam bila mlađa, a sad me voze zet Slava i unuci. Tradicija je oduvek bila da se kad pođu na vašar, ljudi lepo obuku i porodično krenu, ostajali smo po ceo dan, do mrklog mraka u mestu gde se vašar održava. Nosili smo i rezervnu odeću i obuću za slučaj kiše. Pokisla sam ko zna koliko puta do gole kože, ali se nisam još vratila nikad pre mraka. Naiđe naoblaka, pa prođe, a ljudi odmah beže od kiše kao da je smak sveta. Ove godine početkom avgusta, na dan Trnove Petke velika oluja je zahvatila vašar u Velikom Orašju. Pobeže narod a samo ja ostadoh...
Vašarska zbivanja se dugo prepričavaju, a baka Branka u njenoj familiji i rodnom kraju ostaje deo vašarskih priča i dogodovština. Ko o čemu, Branka priča o vašarima jer je to za nju oduvek bio jedan izuzetan dan. Branka od svoje skromne penzije redovno štedi novac da bi unučad obradovala vašarskim đakonijama. Voli da zasedne ispod šatora i da naručuje pesme.
-Gledala sam nekoliko puta kako se pevačice na vašaru tuku oko bakšiša. Da su se bar tukle oko momka pa da razumem, a ovako, zbog para su nam pokvarile raspoloženje.
.jpg)
