Izvor: Kurir, 17.Jan.2012, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VREME JE DA USPORITE!
Panični napad nemoguće je opisati čoveku koji ga nikad nije doživeo. Ovu neprijatnu pojavu, prema najnovijim istraživanjima, danas ima čak svaki treći čovek.
Panični napad nemoguće je opisati čoveku koji ga nikad nije doživeo.
Ovu neprijatnu pojavu, prema najnovijim istraživanjima, danas ima čak svaki treći čovek. Žene su sklonije takvom napadu od muškaraca, iako još nije razjašnjeno šta je pravi uzrok tome. Snažan osećaj neprijatnosti dolazi iznenada >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i prati ga mešavina fizičkih i psihičkih simptoma, a izaziva ga nalet adrenalina, koji naprasno ubrzava rad srca. Ta reakcija pojavljuje se kao posledica instinktivnog osećaja ugroženosti, kada organizam želi pobegne od onoga što ga ugrožava ili da mu se suprotstavi. Iako ljudi tokom napada imaju osećaj da će doživeti srčani udar ili umreti, lekari ističu da napadi panike ipak nisu opasni po zdravlje, već su sastavni deo telesne odbrane, koja izaziva pojačano lupanje srca, koje pumpa veće količine kiseonika u ruke i noge kako bismo mogli da pobegnemo iz potencijalno opasne situacije ili da se suprotstavimo onome što nas ugrožava.
Ne brinite, nećete umreti
Čovek u ovom stanju ne može da dođe do daha, slabije vidi, dlanovi mu se znoje, a telo drhti. Pojavljuju se mučnina i vrtoglavica, kao i pojačan dotok krvi u obraze. Ljudi imaju osećaj da će se onesvestiti ali, medicinski gledano, to nije moguće. Da bi došlo do nesvestice, krvni pritisak mora da bude veoma snižen, a kod napada panike situacija je obrnuta - krvni pritisak se povećava.
Mislite samo na lepe stvari
Tokom napada možete (i morate) sami sebi da pomognete. Fizičke vežbe smanjuje delovanje stresa na telo. Korisne su i vežbe vizualizacije, koje podrazumevaju stvaranje prijatnih slika u glavi, čime se pažnja odvraća od sumornih misli, koje deluju uznemirujuće i podstiču napad.
Ne podređujte život strahu
Ukoliko imate simptome anksioznosti, pre svega nastojte da ne menjate svakodnevnu rutinu. Životni ritam ne podređujte strahu i razmišljanjima kako da izbegnete situacije za koje mislite da bi mogle da izazovu nove napade panike već se hrabro suočavajte s problemom.
Pravilno disanje će ublažiti simptome
Vežbe pravilnog disanja mogu značajno da pomognu pri napadu panike. Položite ruke na stomak, malo iznad pupka, i usredsredite se na lagane ali duboke udisaje i izdisaje. Pri udahu brojite do tri, a pri izdahu do četiri.
Simptomi
► ubrzan puls, lupanje ili preskakanje srca
► znojenje ili drhtavica
► navala toplote
► osećaj gušenja
► bolovi u grudima
► mučnina
► vrtoglavica, nesvestica
► obamrlost ili trnci
► osećaj „gubljenja razuma“
Kafa, alkohol i glad izazivaju stres
Izbegavajte napitke koji sadrže kofein, kao i čaj i „koka-kolu“, pošto pojačavaju uzbuđenje i podstiču sklonost ka stresu. Glad takođe znatno povećava osećaj napetosti, pa je veoma važno da jedete redovno.
Lečenje
Lečenje paničnih napada zasniva se na metodi savetovanja s lekarom ili korišćenju adekvatnih lekova. Najdelotvornija je kombinacija ove dve metode. Pravovremeno lečenje većini ljudi može da pomogne da kontrolišu poremećaj, pa čak i da ga se u potpunosti oslobode. Međutim, ukoliko se posle kraćeg vremena prestane s lečenjem, simptomi se vraćaju. Pridržavanje terapije je od izuzetno velikog značaja, baš kao i rani početak lečenja. Zato, ukoliko uočite neke od simptoma, ne odlažite posetu lekaru.
