Izvor: Objava, 12.Sep.2018, 12:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАРЛО V

Карло V је рођен у Генту 24. фебруара 1500. године као син Филипа Лепог, надвојводе аустријског, и Хуане, краљице Кастиље. Карло је од бабе по оцу добио Бургундију, која је обухватала и Низоземску, а од оца Аустрију, с правом да буде изабран за цара Светог римског царства. Од католичких краљева, преко мајке, добио је Кастиљу и Арагон (па је зато био познат и као Карлос I, шпански краљ од 1516). Кастиља је доносила територије на Иберијском полуострву, утврђења у северној Африци и огромне поседе у Америци. Арагон је доносио Сардинију, Сицилију и Напуљ и утврђења у северној Африци. Карло V је 1519. године изабран за цара, па је Хабзбуршка династија завладала готово целом Европом.

Карло V владао је величанственим царством и желео је да оно буде окосница целокупног хришћанског света. Француска је била "сатерана у ћошак" међу поседима Карла V. Он и француски краљ Франсоа I пренели су своје супарништво у Италију, у којој је и сам папа подозриво посматрао огромну моћ Хабзбуршке династије. Царске трупе су извојевале победу код Павије (1525) и опљачкале су Рим (1527). Карло V је склопио савез са Ђеновом, који му је донео превласт на мору, и савладао је Француску. Потписивањем мира у Камбреу (1529) озваничена је шпанско-аустријска превласт на Апенинском полуострву.

Карло V се у својим државама стално суочавао с тешкоћама, али ниједна није била толико озбиљна као појава протестантизма у Немачкој (око 1522. године), који не само што је цепао јединство западног хришћанства, него је задао смртну рану и самој идеји Царства.

Карло V је водио ратове против Турске под Сулејманом I. У тим ратовима заузео је Тунис 1535. године.

Да би извршио притисак на царске трупе на два фронта, а у немогућности да се сам супротстави Царству, Франсоа I се определио за склапање савеза са Сулејманом I. Турци су заузели Угарску, а Французи Савојско војводство. Карло V је приморан да затражи мир с Француском (Крепи, 1545). Наследник француског краља, Анри II, је без оклевања подржао протестанте да би подрио моћ аустријске династичке куће.

Немачки изборни кнежеви су схватили да им протестантизам омогућава да подрију царску власт, да истакну своје сепаратистичке тежње и да се узгред домогну црквених добара. Мада их је цар потукао у бици код Милберга (1547), он није могао поново да успостави превласт у Немачкој. Карло је одлучио да абдицира (у Бриселу, 1555). Царство је оставио брату Фердинанду, а Шпанију, поседе у Италији и Бургундију сину Филипу. Умро је у манастиру Јусте, у Шпанији, 21. септембра 1558. године.