Izvor: Politika, 05.Dec.2010, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz gajbu i kolica, život – laganica
Dok se u svetu osigurava svašta, od palčeva i vitkih nogu do maljavih grudi i tašni za jedno veče, naši ljudi najviše brinu o automobilima i nepokretnoj imovini. Iako i dalje zaostajemo za Zapadom život u Srbiji dobija na ceni
Krećete na „parti” sa uglednim zvanicama i stalo vam je da se pojavite u cakum-pakum garderobi koja uključuje i neki brendirani detalj. Na primer, tašnu. Kakvu će ko odluku doneti zavisi od ličnih afiniteta i navika, ali na „trulom” i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bogatom Zapadu mnogi će pribeći najsigurnijem receptu. Tašnu će iznajmiti i – osigurati je od eventualne krađe. Jednostavna i sigurna varijanta, ali u Srbiji još neodomaćena.
Ako poredimo šta se sve osigurava u razvijenim zemljama koje imaju vekovnu tradiciju u ovom „biznisu” sa navikama naših građana onda možemo izvesti zaključak da polako „hvatamo korak”, ali mnoge stvari koje su tamo predmet osiguranja kod nas bi pre završile u novinskim rubrikama „verovali ili ne”.
Kad degustatori sira ili pića osiguravaju svoj noseve i jezike, glumice noge, a sportisti i ruke i noge, pa bogami i palčeve, takve vesti kod nas bi većinu nasmejale, ali neki se više ne smeju. U kompaniji „Delta đenerali” ističu da se više ljudi već interesovalo za profesionalna osiguranja, tipa „advokat sam, šta ako loše zastupam klijenta i na taj način ga oštetim” ili, recimo, frizer koji uništi frizuru klijentu…
Razvoj je pred nama
– Očekujemo da će se i u Srbiji tržište narednih godina snažno razvijati, baš zato što u ovoj oblasti prilično zaostajemo ne samo za zapadnim zemljama već i za nekim bivšim jugoslovenskim republikama. Tako, na primer, u Sloveniji ukupna visina premije osiguranja iznosi dve milijarde evra, a u našoj zemlji sa mnogo više stanovnika svega 650 miliona evra, kaže Siniša Erić, član Izvršnog odbora kompanije „Dunav osiguranje”.
Međutim, pomaci su učinjeni – pre 10 godina, kako ističe, nije bilo reda u ovoj oblasti, osiguravajućih društava bilo je mnogo više nego danas. Sada se situacije znatno promenila, ostale su samo one firme koje mogu da ispune obaveze prema klijentima, a takvih je 26.
U Srbiji i dalje preovlađuju tradicionalne vrste osiguranja: najrasprostranjenije je osiguranje motornih vozila kao obavezno osiguranje prilikom registracije sa učešćem od oko 30 odsto u ukupnoj polisi, dok neobavezno kasko osiguranje učestvuje sa 13 odsto, a imovinska osiguranja (od požara i ostala osiguranja imovine) – 28 odsto.
Život nam je već dat, treba samo da ga održavamo, kola i stan su na većoj ceni, valjda zato što se do njih teže dolazi. Malo šale, ali, kako u svakoj šali ima i nešto istine, tabele pokazuju da je životno osiguranje tek na trećem mestu sa nešto više od 14 odsto učešća u ukupnoj premiji osiguranja, za razliku od nekih zapadnih zemalja gde se ta brojka penje na 70.
Ipak, životna osiguranja iz godine u godinu beleže rast i povećanje svog učešća u ukupnoj premiji osiguranja (od jednog procenta prošle decenije, naraslo je u 2007. na 11 odsto, a u 2009. na 14,7 procenata).
– Polisama životnog osiguranja može da se obezbedi i finansijska podrška deci kroz ugovaranje osiguranja za venčanje i za školovanje.
Osiguranje za venčanje, takozvano mirazno osiguranje, može se ugovoriti u trajanju od, na primer, 15 godina, od 10. do navršene 25. godine deteta. Osigurana suma i pripisana dobit isplaćuje se detetu kada navrši 25 godina.Osiguranje za školovanje ugovara se na period od rođenja do navršene 19. godine deteta. Osigurana suma isplaćuje se isključivo kada dete napuni 19 godina, objašnjava Siniša Erić. Zaštita imovine podrazumeva i osiguranje umetničkih dela, muzičkih uređaja i drugih dragocenosti izuzetne vrednosti koji mogu biti ne samo ukradeni, već uništeni i usled požara, izliva vode i drugog rizika.
Predmet ovog osiguranja mogu biti nameštaj, mašine i uređaji, zalihe, novac, te umetnička dela, razne zbirke i druge dragocenosti.
Nema osiguranja od demona
Neke osiguravajuće kompanije nude i mogućnost osiguranja imovine odzemljotresa tako što se osiguravaju od štete prouzrokovane zemljotresom jačine 6 ili više stepeni po Merkalijevoj skali, a pod jednim osiguranim slučajem smatraju se štete nastale u vremenskom periodu od 72 uzastopna sata, računajući od početka pomeranja tla. Ova vrsta osiguranja ne podrazumeva štete nastale na freskama, mozaicima i drugim zidnim dekoracijama, kao ni štete nastale na zgradama (i stvarima u njima) koje još nisu spremne za upotrebu. Kalkulacija kaže da je potrebno nešto više od 30 evra godišnje da bi se stan od pedeset kvadrata u potpunosti osigurao od požara, poplava, zemljotresa…
U DDOR Novi Sad zasad nemaju osiguranike koji su osigurali delove tela, ali kažu da su spremni i za takve vrste osiguranja. Na taj način bi se ljudi sa velikim talentom – pijanisti, fudbaleri, slikari – koji su pritom pod stalnim rizikom da oštete upravo ono od čega žive, obezbedili sredstvima za život ukoliko im se desi nešto zbog čega bi im bila ograničena mogućnost da zarađuju.
Kad je reč o poznatim ličnostima, oni navode da je uz njihovu kasko polisu nekoliko poznatih sportista, među kojima i fudbaler „Čelzija” Branislav Ivanović, pohađalo trening bezbedne vožnje u Nacionalnoj vozačkoj akademiji NAVAK, gde se uči reagovanje u opasnim situacijama na putu, u realno opasnim, ali kontrolisanim uslovima. Ovo je praktična obuka koja je mnogima u svetu „spasla glavu” u opasnim situacijama na drumu, a koju DDOR poklanja svojim osiguranicima uz određene pakete osiguranja.
„Kad je reč o ekscentričnim osiguranjima, u Srbiji nemamo takvih iskustava – niti smo imali zahteve za osiguranje, recimo, „od čudovišta iz Loh Nesa”, niti smo u stanju da ga ponudimo. DDOR Novi Sad, ne može da ponudi „stopostotnu sigurnost” za nerealne rizike poput osiguranja od vila i demona. Da bi naši klijenti bili sigurni da će im odšteta biti isplaćena u adekvatnom iznosu i na vreme, dužni smo da im dajemo isključivo stabilna i realna obećanja.”
Naravno, pre svega, postavlja se pitanje koliko nam je pravni sistem solidan da podrži takav način osiguranja, i da li imamo adekvatne statistike na osnovu kojih bi se izračunale premijske stope i osigurana pokrića.
-------------------------------------------------------------
Od glave do pete zaštićeni
Noge, struk, nos, brada – u modernom svetu osigurava se sve što donosi zaradu u šou biznisu
Dvostruki prvak „Formule 1” Fernando Alonsoosigurao palčeve na 10 miliona dolara. Sponzor italijanske ekipe, banka „Santander” saopštila je da su „Alonsovi palčevi simbol i ključni su za vožnju. Njima se može pokazati zadovoljstvo pobedom ili da je sve pod kontrolom”.
Peter Sinkler, profesionalni degustator sira, postao je čovek sa najskupljim jezikom u Australiji. Svoje najveće blago osigurao je na takođe 10 miliona dolara kod čuvenog „Lojda”. Tabloidi su provukli vest da je Maraja Keri, pop pevačica, osigurala svoje donje ekstremitete na iznos od milijardu dolara, a da je za iste pare Dženifer Lopez osigurala svoju stražnjicu.
To u Holivudu nije nova moda, svojevremeno jeMarlen Ditrih osigurala noge,Bet Dejvis struk, mada je odšteta trebalo da joj bude isplaćena i u slučaju debljanja.Početkom dvadesetog veka „Lojds” je osiguravao „filmofile” za slučaj smrti usled preteranog smeha tokom gledanja filmova u bioskopu.
Kit Ričards, gitarista grupe „Rolingstouns”, osigurao je prste (inače„Lojds” osiguranje je u ponudi imalo i polisu osiguranja u slučaju nesrećnog gubitka „ljubavnog tepiha”, odnosno maljavih prsa)…
Da postoji veza između egzotičnih osiguranja, publiciteta i profita pokazuje primer jednog supermarketa koji je osigurao receptore za ukus svog starijeg majstora za vina na više od 10 miliona dolara. Rezultat: šest nacionalnih novina i tri magazina propratili su priču, a prodaja vina te kompanije porasla je za 19 odsto!
Međutim, postoje klijenti kojima se ni uz najbolju volju nije mogla ispuniti želja da dobiju zahtevanu polisu osiguranja. Takav slučaj je zabeležen u novinama „Dejlimiror” od 1. oktobra 1935. godine: „Osiguravač Lojd odbio je da osigura život Mikija Mausa na sumu osiguranja od milion funti, sa obrazloženjem da je najčuveniji crtani miš na svetu, prema mišljenju njujorškog Udruženja umetnika, besmrtan.”
-----------------------------------------------------------------
Milijarde evra u fondovima
U 17. veku veku holandski državnik i matematičar Jan de Vitu postavio je matematičke osnove određivanja životne rente. Dostignuća Njutna, Lajbnica, Dekarta i Paskala našla su veliku primenu u oblasti osiguranja. Od velikog značaja bila su i otkrića u matematičkoj statistici, pre svega zakon velikih brojeva (Bemuli, Laplas i Gaus). Engleska akademija nauka je krajem 18. veka stvorila pretpostavke za razvoj modernog osiguranja.
Od druge polovine 19. veka uvidevši ogroman ekonomski i socijalni značaj osiguranja, država počinje da koristi pogodnosti osiguranja za svoje interese, kao što je akumuliranje kapitala, kojim osiguravači raspolažu relativno dug vremenski period. Osiguravajući kapital čini novi izvor akumuliranja sredstava državnih fondova, kao izuzetno važan za razvitak državnog kredita. Tako se savremeni fondovi osiguravajućih društava na nivou nacionalne ekonomije mere u milijardama evra.
------------------------------------------------------------
Car Dušan i Đorđe Vajfert
Počeci osiguranja u Srbiji nalaze se još u Dušanovom zakoniku, ali se u pravom smislu sreće u vreme Miloša Obrenovića.Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, novovekovna srpska država se sa idejom i praksom osiguranja upoznala dosta kasno. Poslove osiguranja u Srbiji najpre su obavljala strana društva, a prvi domaći osiguravajući zavod osnovan je 1897. godine. Osnivači su bili Luka Ćelović i Đorđe Vajfert, a radio je kao Odeljenje za osiguranja Beogradske zadruge.
Do početka Prvog svetskog rata u Kraljevini Srbiji osnovana su još tri osiguravajuća društva sa domaćim kapitalom – „Srbija”, „Šumadija” i „Jugoslavija”. Prve poslove osiguranja u Kraljevini Jugoslaviji obavljala su strana osiguravajuća društva, te je i prvi zakon o osiguravajućim društvima bio njima posvećen, ali su postepeno nastajala i naša.
Uoči Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je bilo 28 osiguravajućih kompanija, kao što su „Adrija”, „Zora”, „Feniks”.
--------------------------------------------------------------
Pravdanja klijenata u osiguravajućem društvu
Da se nisam sudario s dedom, on nikad ne bi prešao ulicu…
Koliko klijenti mogu ponekad da budu maštoviti zabeležili su zaposleni u Kol centru „Dunav osiguranja”. Evo nekih pitanja: „Da li znate gde može da se kupi crveni fijat?” „Da li može da se naplati smrt supruga po osnovu polise osiguranja stana?” „Da li je pokrivena krađa koja mi se dogodila kod lifta?”
Bisera ima svuda, a prošle godine najduhovitije kontakte sa osiguravajućim društvima imali su Česi, što se, pored drugih zanimljivosti, može pročitati i na sajtu www.sveoosiguranju.rs. Najčešće situacije kada su klijenti prinuđeni da se dovijaju na razne načine i da prosipaju bisere kojima žele da izbegnu odgovornost vezane su za saobraćajne nezgode.
„Obojica smo vozili većom brzinom od dozvoljene, ali oštećeni me je provocirao. Uspeo sam da ga stignem, ali, nažalost, po cenu sudara...”„Drugi auto me udario bez ikakvog prethodnog upozorenja.” „Sudario sam se sa tim vozilom koje je stajalo.” „Nije trebalo toliko dase okrećem prema toj dami, a ona je trebalo da mi ablenduje.” „Taj deda je toliko sporo prelazio ulicu da verovatno nikad ne bi stigao na drugu stranu da se nismo sudarili, a on mi je tom prilikom ulubio auto.”
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 05.12.2010.
