Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešan trik je kao tehno hit
Najbolji iluzionisti danas rade u Las Vegasu i Diznilendu ili imaju svoj kabare, što je i moj san, kaže mađioničar Igor Trifunov
Beogradskim iluzionistima treba prostor gde bi redovno održavali predstave i lično sanjam o svojoj sceni, o svom kabareu – kaže mađioničar Igor Trifunov koji je nedavno pobedio u disciplini manipulacija na Međunarodnom kongresu mađioničara u Beču.
Njegov trijumf u najtežoj disciplini na takmičenju ujedno je i najveći uspeh >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je jedan srpski iluzionista postigao na internacionalnom nadmetanju. Trifunov (39) je još kao školarac počeo da svraća u radnje sa rekvizitima i sam uči trikove sa kartama, lopticama i kockicama da bi krajem devedesetih zagazio u profesionalne vode. Probio se TV serijalom „Igorova ulična magija” kao i predstavom „Igorov magični šou” u Domu omladine. I ranije je osvajao nagrade, ali je priznanje u Austriji njegov najveći dosadašnji uspeh.
– Manipulacija je najteža disciplina, jer ne rukujete rekvizitima, već samo običnim predmetima – kaže naš sagovornik.
– Morate da skrenete pažnju publike i ubedite je da prisustvuje magiji. Taj nastup bio je moja tačka, a ne samo skup pojedinačnih trikova.
Oko 400 mađioničara učestvovalo je na skupu u Beču koji je, objašnjava Trifunov, ne samo takmičenje već i mesto na kome se pohađaju seminari, posmatraju kolege, prodaju i kupuju rekviziti i uči o novim trendovima.
– Trend je isti godinama unazad, a to je da publika ceni spektakl. Kao što u muzici brza pesma postane hit, tako se i u našoj struci ljudima najpre dopadne spektakl sa, na primer, nestajanjem mađioničara sa scene.
Žiri na takmičenjima ceni veštinu, tehniku i sposobnost učesnika da ubede publiku da stvarno prisustvuje magiji.
– Struka vrednuje rafiniranost, ali najveći uspeh su postigli ljudi koji su znali kako da naprave spektakl. Tako su najpoznatiji, ali ne i najveći mađioničari, Hudini i Dejvid Koperfild.
Posmatranje nastupa ovih i drugih iluzionista jedan je od načina da mladi savladaju hokus-pokuse. To je zanat koji se uči samostalno uz pomoć priručnika i rekvizita, ali za koji je u svakoj profesionalnoj verziji potrebna pomoć iskusnog mađioničara. Taj put je prešao i Trifunov razvijajući talenat uz Ljubu Bugarčića.
– Morao sam da savladam i druge scenske veštine, režiju i dramaturgiju. To savetujem i mlađim kolegama. Posebno se ceni originalnost, jer onaj ko ponavlja stari trik ne može da pobedi makar bio i jedini takmičar.
Trifunov nije jedini, ali jeste jedan od retkih mađioničara u Beogradu koji živa od ovog posla. Kaže da sve skupa sa amaterima, u Srbiji nema više od 50 iluzionista.
– Nemamo pravu scenu. Manipulaciju sa kojom sam pobedio u Beču još niko nije video u Srbiji jer nemam gde da je izvedem. Radim na tome da se to promeni. Današnji najbolji mađioničari nastupaju u Diznilendu i Las Vegasu ili imaju svoj kabare.
U međuvremenu će mešati karte, gutati kuglice i stvarati golubove pred još uvek malom publikom, često i najmlađom koju, kaže, uopšte nije teško omađijati jer njihov svet izvrne naglavačke. Njegov najveći obožavalac je njegov šestogodišnji sin Petar, koji voli da dolazi na sve tatine predstave.
– Nije mi teško da radim sa decom. Klinci su taman naučili kako funkcioniše svet i fascinantno im je kad od mene vide da sve može da bude i sasvim suprotno.
----------------------------------------------
Pod zastavom Austrije
Srpski mađioničari su malobrojni zbog čega nemaju udruženje. Za Trifunova je to značilo da nije mogao da se nadmeće na brojnim takmičenjima koja traže pripadnost nacionalnim asocijacijama.
– Ove godine neću moći na svetsko prvenstvo u Londonu. Ipak, preko slovenačkih klubova sam postao član i austrijske asocijacije tako da ću sledeće godine ići na šampionat, ali kao član austrijskog tima.
J. Stevanović
objavljeno: 04.06.2012.
