Izvor: B92, 25.Mar.2009, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro 100-godišnjak sa pejsmejkerom
Novi Sad -- Stogodišnji Dragan Prodanović, kome je pre 15 dana ugrađen pejsmejker na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, preminuo je od upale pluća.
Njemu je pejsmejker ugrađen zbog umanjenog boja otkucaja srca, što mu je ugrozilo život. Institut je saopštio da Prodanović nije imao upalu pluća kada mu je 10. marta, na njegov 100. rođendan, ugrađen pejsmejker, već je prve znake respiratorne infekcije počeo da pokazuje 19. marta, zbog čega je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zadržan na lečenju.
Stanje mu se naglo pogoršalo u ponedeljak, kada je i preminuo, piše u saopštenju.
"Stogodišnji Dragan Prodanović nije umro od problema sa srcem, čiji rad je bio stabilizovan, nego od progresivne upale pluća. Tome je doprineo izuzetno veliki broj njegovih godina, jer progresivna upala pluća, koja često dovodi do smrtnog ishoda bolesnika, predstavlja izuzetno velik rizik u starijoj životnoj dobi", navodi se u saopštenju.
U Prodanovićevoj porodičnoj istoriji piše da mu je otac živeo 96, a stric 112 godina! Prodanović je novinarima nakon operacije rekao da mu je to prvi put da je bolestan i da nikada nije bio u bolnici.
On je naveo je da je tajna dugovečnosti, pored naslednog faktora, u umerenom životu. U ishrani su mu bile najzastupljenije namirnice od povrća, voća, riba, jagnjetina, crno vino.
Do svoje 80 godine pušio je po desetak cigareta "Morave" i pio tri crne kafe.
Rođen 10. marta 1909. godine u Lici (Zrmanja), Dragan Prodanović je sa pet godina sa roditeljima, dva brata i dve sestre, došao u Novi Sad gde je živeo do smrti.
Kao šef računovodstva u Kliničkom centru Novi Sad radio je punih 30 godina, od 1945. do 1975. godine, a pre toga je kratko vreme proveo u opštinskoj službi.
Dragan Prodanović do smrti je bio mentalno sjajan i bistroga uma. Tokom, kako je rekao, prvih sto godina života bilo je i lepih i teških momenata, puno ratova, a on sam je promenio više država iako se nije selio.
Kako je kazao, niko od njegove generacije nije više živ, pa je živeo u društvu "nekih novih ljudi".
Hobi su mu bile pesme, koje je sam i pisao i pevao, pa je tako sa pesmom proputovao Evropu od Beograda, Sarajeva, Pešte, Beča, Minhena, Venecije sve do Trsta i, naravno, više puta je nastupao u svome Novom Sadu.
Nije gledao televiziju, nije slušao radio, voleo je da čita i čitavog života je imao kratak i slab san od četiri do pet sati.
