Izvor: Glas javnosti, 22.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost kao hobi
- Imao sam sreće da se u životu bavim najskupljim hobijem na svetu, a to je prikupljanje umetničkih slika. Veseli me kada nabavim novu sliku, ali sam još radosniji kada jedno umetničko delo poklonim nekom od gostiju restorana „Šešir moj“. Uglavnom ovde dolazi poznat svet, književnici, glumci, slikari i kada im poklonim sliku ljudi su zatečeni, čude se vrednom poklonu i bezbroj puta zahvaljuju- priča Vlada Ilić poznati ugostitelj i dugogodišnji kolekcionar umetničkih slika dok ponosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pokazuje brojna slikarska platna izložena u skadarlijskom restoranu.
Među poznatim gostima koji su boravili u ovom restoranu izdvaja Stefana Milenkovića, koji je ovde proslavio rođendan, Maju Nikolić jer je sudbonosno „da“ izgovorila baš na ovom mestu, a u čarima restorana uživale su mnoge domaće i strane poznate ličnosti, Momo Kapor, Katrin Denev i Novak Đoković.
Restoran „Šešir moj“ je ujedno i galerija umetničkih slika, gde je izloženo oko 500 dela poznatih slikara, Janoša Mesaroša, Cileta Marinkovića, Olje Ivanjicki, Dragana Maleševića Tapija, i mnogih drugih. Pored mrtve prirode, portreta, mogu se videti i brojne ikone Bogorodice, Arhanđela Mihaila, Jovana KrstiteljaÖ
- Sve je počelo kada sam sedamdesetih godina, sada već prošlog veka, došao da radim kao konobar u restoranu „Tri šešira“ u Skadarliji. U to vreme, umetnici su slikali na ulici i više puta me je upravnik kritikovao jer umesto da poslužujem goste, nisam mogao da odvojim pogled od slikarskih platna koja su za mene imala magičnu privlačnost - seća se naš sagovornik.
Kasnije, kao mecena, pomagao je rad mladih slikara, neki od njih su sada svetski priznati umetnici koji žive i rade u Parizu. Organizovao je i slikarske kolonije u Skadarliji i književne večeri koje su posećivali naši najpoznatiji književnici. Više godina gospodin Ilić bavi se i humanitarnim radom.
- Kada ujutru dobijem novine, prvo pogledam da li nekom obolelom detetu treba pomoć. U evidenciji imam na hiljade uplatnica. Jednom sam obolelim blizancima iz Šapca lično doneo pomoć. Belu tehniku, posteljinu, posuđe, sredstva za higijenu, opremio sam za njih i stan u Sremčici-priča Vlada Ilić potresen njihovom sudbinom.
Zahvalnost za humanitarni rad nekada pronađe u čistim, dečjim očima. Pomaže i ugrožene, bolesne i nezaposlene novinare, prvih pet penzija već je namenio bolesnoj deci. Nisu izostale mnoge zahvalnice i priznanja za humanitarni rad. Skupština grada Beograda dodelila mu je priznanje kao jednom od deset najhumanijih ugostitelja Beograda. Među brojnim nagradama s ponosom ističe i drago priznanje „Dživdžan“ koje dodeljuje Ekološka radionica Beograda za najuređeniju i najcvetniju baštu. Restoran „Šešir moj“ dobio je i laskavo priznanje „Zlatna desetka“ kao najbolji restoran u Beogradu.
Putovanja su još jedan hobi našeg sagovornika, ali posećuje samo naše krajeve. Nema kaže, mesta u Srbiji koji nije obišao.
Ne zna se gde je lepše u Vojvodini, Šumadiji, na jugu ili zapadu Srbije, iz svakog mesta, čoveku ostane poneka uspomena. U Bečeju pamti najlepši drvored, u Vlasotincu najzeleniju livadu sa seljačkom klupom. Jednog dana, seća se, prešao je preko 900 kilometara kroz Srbiju.
- Bilo je to najduže putovanje, ujutru smo krenuli iz Beograda ka jugu Srbije. Obišli smo Leskovac i probali čuvenu pljeskavicu, a u Vranju pamtim najlepši vidikovac. Ponegde putnika zatekne tužna slika napuštenih sela, pašnjaka, stado ovaca je prava retkost. Na putu za Pirot, obiđemo i Crnu Travu i Vlasinsko jezero, puno je srce čoveku pred tolikom lepotom. Pre nego što se upute ka svetu naši ljudi bi trebalo prvo da dožive magiju Rajačkih pimnica, zalazak sunca na Srebrnom jezeru, vide nepregledne Vršačke vinograde, i lepotu vrela Mlave- priča naš sagovornik.
Odnedavno je Vlada Ilić postao penzioner i planira zanimljivo višemesečno putovanje po Evropi. Kreće iz Beograda preko Hrvatske, Slovenije, Austrije, Mađarske, Češke, pa dokle stigne.
.jpg)
