Izvor: Politika, 31.Maj.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto u zatvor, idu u bolnicu
Kod nas paranoidne psihoze ima više nego u celoj Evropi, pa ispada da smo najluđi narod u ovom delu sveta, kaže psiholog Milan Kostić, autor knjige „Psihološke ekspertize”
U Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu Milan Kostić presedeo je trideset godina. Ali, ne sa one strane zakona, već kao zatvorski psiholog. Na osnovu svedočenja prestupnika na sudu, za ovu ustanovu uradio je čak 6.000 veštačenja, a u svojoj novoj knjizi „Psihološke ekspertize”, u izdanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Službenog glasnika”, pisao je o spornim pitanjima veštačenja i nedostacima naše prakse kada je ova oblast u pitanju. Kostić je predsednik Društva psihologa-veštaka Srbije, a na seminaru iz forenzičke psihologije za 12 godina edukovao je više od 350 stručnjaka iz raznih oblasti.
– Veštaci daju uvid o ličnosti i duševnom zdravlju prestupnika, procenjujući da li je on sposoban za saslušanje. Međutim, i pored 200 psihologa-veštaka u Srbiji, u našoj zemlji ne postoje jasno izgrađeni kriterijumi za veštačenje – tvrdi Milan Kostić i dodaje:
– U Srbiji je izuzetno visoka stopa onih prestupnika koji umesto kazne dobijaju dijagnozu paranoidne psihoze pa budu upućeni na lečenje. To je često greška veštaka, sklonog da prolaznu paranoidnu reakciju (liči na psihozu a nije psihoza) proglasi za trajnu duševnu bolest. Kod nas takvih slučajeva ima više nego u celoj Evropi, pa ispada da smo najluđi narod u ovom delu sveta.
Kad se jednom izrekne takva mera, kaže Kostić, ne postoji pravna mogućnost da se revidira postupak. On bar ne zna ni za jedan slučaj.
– Oni posle nekog vremena traže da idu na suđenje, ali nemaju na to pravo pošto im je oduzeta radna sposobnost. Bolnica takođe ne može u njegovo ime a porodica ga se, najčešće, odrekla. I to je ogrešenje o pravo, problem koji se gura pod tepih, dok se u anglosaksonskom modelu predviđa da prestupnik mora prvo da se izleči, pa onda da mu se sudi. Kod nas on u bolnici ostaje 10–15 godina a posle šta mu bog da.
Kostić navodi i nalaze sudova iz sveta koji ukazuju da su dve trećine (a negde i više) stanovnika zatvora stalni prestupnici, recidivisti, oni koji se vraćaju, pa bilo koja sankcija, kaže, neće uticati na njih da poprave ponašanje.
– Oni ne izvlače pouku i kod njih nema reči o pokajanju, jer uvek za sebe nalaze opravdanje. Za najteža krivična dela, ubistva, postoji unutarnja sklonost. Ali za nju je teško reći da je nasleđena jer ne zagovaram tezu o urođenom zločincu, a uticaj životne istorije, opet, jeste od značaja ali nije dominantan. Nepovoljne okolnosti tokom odrastanja su razne, a tiču se kvaliteta odnosa u porodici: ne da li je ona potpuna ili nepotpuna, nego da li zadovoljava potrebe deteta na određenom uzrastu–ukazuje Kostić i objašnjava da je prestupnikov sklop ličnosti potentno problematičan, ali bez spoljnih okolnosti (oskudica, lišavanje emocija i obrazovanja) ne bi dobio antisocijalni, nasilnički karakter.
Na mnogim suđenjima naš sagovornik je takođe veštačio, pogotovu pri odlučivanju o dodeli potomstva razvedenim roditeljima.
– Dodela dece kod nas je pretvorena u teatar. Roditelji jedan drugome podmeću incest da bi dobili dete koje je do krajnje granice izmanipulisano. Amerikanci su uveli praksu da decu daju roditelju sa višim prihodima, a kod nas je dete tako pripalo „kralju kokaina” sa Novog Beograda, jer je bio situiran...
Imajući uvid u društveno dno i porodične drame, Milan Kostić sliku našeg društva ne vidi drugačijom od ranijih vremena. Menjaju se, kaže, samo oblici agresije, i to ilustruje drastičnim prizorima iz svakodnevnog života, kada sve češće muž hicem presudi ženi i sebi. Ipak, kako smatra, kod nas još uvek nema suptilnog oblika kriminala niti masovnog anonimnog zločinca da bi nam bio potreban Herkul Poaro.
-----------------------------------------------------
Mobing uvek ozbiljan
Kada je reč o mobingu, još nemamo uhodanu sudsku praksu, ali zna se da se ljudi ne žale bez debelog razloga – smatra Kostić i dodaje:
– Nije mi poznato da se sudi nekom direktoru za seksualni delikt jer je uštinuo sekretaricu. Ljudi idu na sud zbog upadljivo poremećenih odnosa, čak bizarnih okolnosti kojima su bili izloženi.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 31.05.2011.
