Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukusi gurmanluka Bliskog istoka
Ne ustručavajte se i probajte falafel, humus i tahini koje u restoranu u Beogradu pravi Izraelac Šlomi Levi
Prolazite Ulicom carice Milice. Vraćate se s posla ili ste krenuli na Ušće, u šetnju ili šoping. Desetinu metara pre prelaza u Brankovoj, čovek obučen u žuto-plavu uniformu, sa velikom vanglom u ruci,poziva vas da sa poslužite – dodaje vam falafel – pržene kuglice od mlevenih leblebija i začina. Ne ustručavajte se, prihvatite rizik i upoznajte se sa jednim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novim ukusom. Jer, šanse su velike da vam upravo Šlomi Levi, kuvar, odnedavno prestoničanin, i vlasnik restorana brze hrane,nudi da na brzinu degustirate ovaj specijalitet od povrća, uvežbavajući da na srpskom jeziku pravilno kaže „probaj”!
Očekujeteda će ovaj Izraelac, čiji je porodični biznis upravo ugostiteljstvo, reći da je u Beograd došao, recimo, zbog ljubavi? Pogrešili ste. Pre devet meseci doputovao je u posetuprijatelju, obišaobivšu SFRJi rešio da pokuša nešto hrabro: da svoj posao, i pored evidentne krize, posebno na Balkanu, proširi na naše podneblje, odnosno Beograd.
– Moj najbolji prijatelj, takođe Izraelac, živi u Beogradu deset godina i bavi se finansijama. On je bio moja početna inspiracija. Zatim su me podstaklivaša zemlja,grad iljudi. Pošto ovde nema hrane koju spremam, preselio sam se i počeo da tražim najbolju lokaciju za otvaranje restorana – kaže Levi i dodaje da je u ovoj vrsti posla najbitnija lokacija.
Naravno, uz besprekornu čistoću lokala.
Traženjei administracija trajali su oko tri meseca. Začudo, za mnoge komplikovan sistem pribavljanja neophodnih papira i dozvola nije mu bio težak. Kaže, probleme čovek ima samo u svojoj glavi. Danas za njega rade naši ljudi koji su njegova nova porodica.
Levi, inače specijalista za izraelsku, meksičku, francusku i italijansku kuhinju, koji se spremanjem hrane bavio više od dvadeset godina u dva velika restorana u Tel Avivu (u vlasništvu njegove familije),kaže da su falafel, uz humus (namaz od pasiranih leblebija pomešanih sa susamom, limunovim sokom, uljem i belim lukom),i tahini (pasta od mlevenog susama, koja se dodaje mnogim umacima i namazima ali i kao dodatak desertima) zdravi, što je retkost za hranu koja se brzo priprema. Sve se služi ili samostalno ili uz specijalni pita-hleb, što nije novost za one koji već poznaju ovu kuhinju i njene kvalitete.
A kako na njegovu ponudu reaguju slučajni prolaznici?
– Odlično. Iako mnogi ne znaju šta je u pitanju,veoma su radoznali. I prihvataju da probaju. Mnogi se vraćaju, postaju stalne mušterije. To mi se i sviđa kod Srba: otvoreni su, dobronamerni i spremni da eksperimentišu – kaže Levi.
Iako planira da otvori lanac restorana, ne misli da je veliki, klasičan restoran pravi izbor za Beograd i njegov mentalitet. Jer, svi nekudžurei nemajuni mnogo vremena ni mnogo novca. Hrana je kvalitetna ali jeftinija i dostupnija svima, što i jeste jedan od njegovih principa.
M. Dimitrijević
-----------------------------------------------------------
Hrana stara koliko i Bliski istok
Falafel, humus, tahini starisu, kako priča Levi, onoliko koliko i cela oblast Bliskog istoka. Prvi recepti za pravljenje humusa nastali su u Egiptu još u 13. veku. Upravo Egipat, Liban, Sirija, Izrael i drugi i danas „ratuju” oko toga na kojem se prostoru pravi ukusnija varijanta ovehrane, koja je othranila stotine pokolenja na ovom, uvek intrigantnom,području.
objavljeno: 07.08.2011
