Izvor: Glas javnosti, 18.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uklet smo narod
Ranku Jovoviću, jednom od najistaknutijih savremenih srpskih pesnika koji živi i stvara u Crnoj Gori, juče je na svečanosti u zgradi Vlade Republike Srbije uručena nagrada „Arsenije Čarnojević“, koju dodeljuje Ministarstvo za dijasporu.
Šta za vas predstavlja ovo priznanje?
- Znači mi, naravno, mnogo ime Arsenija Čarnojevića, jer on je jedna velika ličnost. Inače, naše selidbe traju oduvek. Arsenije Čarnojević je tada odveo sa naših prostora mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sveta. Meni je draga ta nagrada zato što je ona simbol opstajanja srpskog naroda.
Rasejanje obeležava sudbinu našeg naroda i u ovom stoleću. Kako vi doživljavate kao pesnik i kao pripadnik srpskog naroda te naše nove seobe?
- To je veoma kompleksna priča. Ja mislim da je danas čak i u Beogradu srpski narodu rasejanju. Ne samo ovde u Crnoj Gori. Ja sam oduvek mislio, i to je istina, da postoje dve matične srpske države, Srbija i Crna Gora. Danas u Crnoj Gori srpski narod je možda u najtežem položaju. Nije baš teško onako kao kad nas je Arsenije Čarnojević vodio pod pritiskom Otomanske imperije, kad je odvodio narod preko Save i Dunava, ali srpski narod u Crnoj Gori je maltene u jednoj takvoj situaciji zato što je u Crnoj Gori antisrpska vlast. I u ovom nesrećnom ratu koji su Srbi vodili kao odbrambeni u Jugoslaviji koju smo dva puta stvarali, u vreme Karađorđevića i u Drugom svetskom ratu, opet smo poraženi. Mi smo u tu Jugoslaviju priključili i do tada okupirane narode poput Hrvata, Slovenaca... U Drugom svetskom ratu ponovo je Draža Mihailović digao ustanak. Prvi ustanak u porobljenoj Evropi digao je on. Onda su stupili na scenu komunisti, kojima je u tom času bilo mnogo više stalo da brane vlast, da dođu na vlast, nego da brane svoj narod, održe Jugoslaviju koju je stvorio srpski narod. Velike sile, Čerčil i njegovo društvo su doprineli umnogome da se ne podrže nacionalne snage koje su branile Jugoslaviju od okupatora, nemačkih, italijanskih i ustaških, već su se odlučili za partizane. To je opšte mesto. Pod uticajem Sovjetskog Saveza, Staljina vršen je pritisak da pobede komunisti. I eto, opet smo stvorili neku državu koju su Hrvati i Slovenci počeli da razbijaju devedesetih godina. Mi smo pokušali nekako to da spasimo, da sačuvamo, ali to nismo spretno radili. Izgubili smo, pa je došlo do toga da je danas srpski narod opet u rasejanju i po Hrvatskoj i po Bosni i po Crnoj Gori. Danas, posle pogroma na Kosovu, opet su zapadne sile i Amerikanci na sramotu napravili ogroman zločin prema Srbiji 1999. godine stvarajući svoju bazu na Kosovu. Naš duh ipak nikada niko neće moći da uništi, da razbije.
U vašim pesmama, a i u svakodnevnim razgovorima često govorite da smo mi Srbi „uklet narod“?
- Mi smo ukleti narod. Narod žrtva. Cela naša priča je takva. Arsenije Čarnojević je pre više vekova predvodio srpski narod da ga skloni i sačuva od velikih klanica i šiptarskih bandi. I danas se takva teška situacija nadvila nad naš narod. Pod silom su se Srbi iselili iz Kninske krajine. Opet uz pomoć američke sile i ustaških snaga uspeli su da rasele naš narod. Nadam se da se mi odavde iz Crne Gore nećemo seliti, jer Crna Gora je srpska država i to je oduvek bila. E sad, sticajem okolnosti, pod uticajem Zapada i lažnih referenduma, pocepala se ta integralna snaga Srbije i Crne Gore, mada ja to tako ne osećam, jer Srbiju i Crnu Goru osećam integralno, pa i Republiku Srpsku i Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija za mene nikada neće biti nešto odvojeno od nas. To nikada dok je Srba neće biti. Ja mislim da, nažalost, i u Beogradu srpski narod nije cenjen i poštovan, jer kako ja vidim, postoje i tu, u srcu Srbije, neke antisrpske snage, u Beogradu, i Novom Sadu naročito. Da ne govorim o Kosovu i Metohiji. Doduše, oni tamo nisu Srbi, već Šiptari. Mislim da su u Srbiji isuviše jake neke proevropske snage koje teže tome da kod Srb kao jednog ogromnog naroda treba da se čuje mnogo slabiji glas, i da treba još više da oslabi njegova snaga i nacionalni duh.
.jpg)
