Izvor: Politika, 13.Okt.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učio sam od svakog koga sam čitao
Pesnik, dramski pisac i romansijer priča o stavu Marine Cvetajeve, državi i huliganima, našim političarima, kopanju nikla i mesečevim pejzažima, Teslinoj rečenici o rasama, veri, naciji...
U sredu, 17. oktobra, u okviru Smederevske pesničke jeseni, Ljubomiru Simoviću, pesniku, dramskom piscu i romansijeru, članu Srpske akademije nauka i umetnosti, biće uručen „Zlatni ključ Smedereva”, kao priznanje za celokupno pesničko delo. Tom prilikom će biti objavljena i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegova pesnička trilogija „Planeta Dunav”.
Uz knjige pesama („Slovenske elegije”, „Šlemovi”, „Uoči trećih petlova”, „Subota”,„Vidik na dve vode”...) napisao je i četiri drame: „Hasanaginica”, „Čudo u Šarganu”, „Putujuće pozorište Šopalović” i „Boj na Kosovu”. Zatim roman-hroniku „Užice sa vranama”, knjige eseja o srpskim pesnicima, dramskim piscima, slikarima i vajarima. Objavio je i dnevnik snova: „Snevnik”.
Simovićeve pesme i drame su prevođene na mnoge jezike, ali je najviše uspeha u svetu doživela drama „Putujuće pozorište Šopalović”, koja je prevedena na 20 jezika i koja je postavljena na scene pozorišta u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Belgiji, Švajcarskoj, Kanadi, Sloveniji, Makedoniji, Japanu, Južnoj Koreji, Kolumbiji. Od 1990. do danas, „Šopalovići” su igrani u više od 100 pozorišta u Francuskoj, uključujući i elitni pariski „Theatre de la ville”. Igrani su čak i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki.
Ljubomir Simović je rođen 2. decembra 1935, u Užicu.
Koje knjige ste prve pročitali?
Od poezije, to je bila knjiga Zmajevih pesama, „Čika Jova srpskoj deci” i neka poema u rimovanom desetercu o „podvizima” i smrti hajduka Čaruge, koji je između dva svetska rata harao na području Slavonije. Posebno pamtim neko prastaro izdanje „Doživljaja Haklberi Fina”, Marka Tvena. Prvi dramski tekst koji sam pročitao bila su „Dorćolska posla”, Čiča Ilije Stanojevića.
Da li vas je to vezalo za pozorište?
Ljubav prema pozorištu je, u mom slučaju, deo porodične tradicije. Osim toga, s pozorištem su u vezi, nesumnjivo, bili i dani „Bele nedelje”, kad su po Užicu, svako veče, iza svakog ugla, iskrsavale maskirane družine i kad se, svaki čas, sa svih strana, čulo: „Evo maski, evo maski!” To su bile velike, simultane ulične predstave, kojih se današnje Užice više ne seća. Kao deca, pozorište smo i sami pravili u našim dvorištima: razapnemo konopac između šljive i kajsije, preko njega prebacimo čaršav, ispred te „zavese” postavimo klupe i hoklice, izmislimo neku priču, podelimo uloge, i eto pozorišta! Ne bi trebalo zaboraviti ni da je Užice, odmah posle rata, dobilo profesionalno pozorište, sa sjajnim glumcima i odličnim repertoarom.
Ko vam je bio uzor u književnosti?
Uzor mi nikad nije bio jedan pesnik ili jedan pisac. Čitao sam sve, a učio sam od svakog koga sam čitao. Učim i danas.
Čemu težite u pisanju?
Onome što je definisala Marina Cvetajeva, kad je kazala: „Visoka mera. Meriti visokim merom.”
A da li se nečega odričete zbog pisanja?
Ne. Pisanju je potrebno sve, svako iskustvo.
Postoji li nešto u životu što biste želeli da zaboravite?
Ponekad naiđe neka noć u kojoj se sećate svake ružne reči koju ste rekli i svega onoga čime ste se o nekoga ogrešili. I to vam celu noć ne da da zaspite... Kad bih to zaboravio možda bih lakše spavao. Ali se pitam šta bih izgubio ako bih to zaboravio.
O čemu ovih dana razmišljate?
O državi koja postavlja uslove Evropskoj uniji, a povlači se pred huliganima. I koja godišnje ne može da izgradi ni 10 kilometara autoputa, a čiji nam političari obećavaju da će prokopati kanal od Dunava do Egejskog mora.
Niste oduševljeni našim političarima?
Prateći njihove metamorfoze i plastične operacije, pomišljam kako čedno prema njima izgleda Mirabo, za koga se govorilo da „doručkuje sa jakobincima, ruča s ljudima iz 1789, a večera sa rojalistima”.
Protiv čega se borite?
Još od 2005, borim se, zajedno sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, protiv otvaranja rudnika nikla. Da otvaranje rudnika nikla nije opasno po životnu sredinu, nadležni ministar pokušava da nam dokaže slikajući se na televiziji sa dvema razglednicama, punim vinograda ili suncokreta, procvetalih u Kavadarcima, u kojima radi rudnik nikla. U Kavadarcima, u kojima se od dima i jalovine crne i nebo i zemlja. A mi se zalažemo za to da se kao dokaz ne uzimaju razglednice nego naučne analize kompetentnih ljudi, akademika, profesora Hemijskog i Rudarsko-geološkog fakulteta. A te analize ubedljivo dokazuju da bi iza eksploatacije tih rudnika ostali jalova zemlja i mrtve reke. Da bi Zlatibor, Tara, Šargan, Šumadija, Goč, bili pretvoreni u Mesečeve pejzaže, kakve vidimo oko Bora i Majdanpeka.
Čemu se, ipak, nadate?
Nadam se pobedi znanja i razuma. Što je od mene veoma nerazumno.
A čega se plašite?
Gledajući kako se Srbija sve brže prazni, bojim se da ćemo se i mi jednog dana pitati, kao što se pitao jedan od Džojsovih junaka: „Gde je naših 20 miliona Iraca koji bi trebalo da su ovde umesto ovih četiri?”
Ima li nešto što bi moglo da nas ohrabri?
Valjda ima. Na primer, borba za ljudska prava je sve aktuelnija i sve glasnija. Za ljudska prava se katkad najviše zalažu oni koji ih najviše krše. A više od svih proglasa, programa, studija i zakona o ljudskim pravima, o odnosu i ravnopravnosti svih rasa, vera i nacija govori jedna kratka rečenica, koja se, ako se ne varam, pripisuje Tesli, a od koje odavno nisam čuo nešto lepše, i od koje ne nalazim ništa bolje čime bismo završili ovaj razgovor, a koja glasi: „Postoji samo jedna rasa, u raznim bojama.”
-----------------------------------------------------------
SUGRAĐANI
Kad sam ušao u autobus 26,
koji, kao i 24,
ide s Trga Republike na Dorćol,
video sam kovrdžavu bradu
kako nešto šapuće minđuši,
koja od tog šapata svetluca!
Dok je kod crkve Aleksandra Nevskog,
„dvadesetšestica” skretala
iz Francuske ulice u Dušanovu,
gospođa koja stoji govorila je
gospodinu koji je sedeo:
„Toj deci treba kazati da prestanu!
Ne samo zato što to nije lepo,
nego i zato što je sad kasno!
Roditelje treba tući dok su mali”!..
Slavko Trošelj
objavljeno: 14.10.2012
