Izvor: Politika, 15.Jan.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubice čuvaju Devicu
Najokoreliji italijanski mafijaši u muzeju u Palermu obezbeđuju umetnička dela od neprocenjive vrednosti
Italijanski zatvori su tesni za sve lopove, narkodilere i ubice Koza nostre, pa je država rešila da ih skine s troška i zaposli ih kao obezbeđenje po lokalnim muzejima i umetničkim galerijama. Tako jednu od najčuvenijih slika italijanske renesanse – portret Device Marije Antonela da Mesine (1430–1479) u Regionalnoj galeriji u Palermu čuva desetak robijaša, nekadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pripadnika ozloglašene italijanske mafije.
Remek-delo slikarstva povereno je kriminalcima koji su osuđeni za najteža krivična dela. Odslužili su deo kazne, a sada deo programa vlade koja pokušava da ih vrati porodicama i legalnim poslovima. Španski dnevni list „Pais” ironično primećuje da je momcima sa asfalta data druga šansa kakvu bi svako poželeo – na mirnom mestu, uz najlepšu umetnost za koju niko i ne može da kaže koliko vredi.
Ipak, bivše plaćene ubice nisu same na straži. Slike, pre svega Mesinijevu „Devicu”, paze još i policajci i privatno obezbeđenje.
I pored toga, novi radnici izgleda da ne mogu da se obuzdaju i traže priliku da dodatno zarade. Kako se madridski dnevnik uverio na licu mesta, obezbeđenje je nedavno van radnog vremena pustilo u muzej malu grupu turista i naplatilo im po četiri evra za ulaz. Gosti su dobro prošli jer su platili manje nego što galerija traži, ali je zato sav prihod otišao u ruke ljudi sa podebelim dosijeom. Sicilijanci tvrde da je to česta praksa na njihovom ostrvu i da to rade svi, ne samo bivši robijaši.
Regionalna galerija se i pored svega jako oslanja na Koza nostrine momke. Nemaju dovoljno zaposlenih, rade isključivo pre podne, a i to izgleda samo zahvaljujući osuđenicima.
Ponekad pomislim da haluciniram, kaže Lirio Abate, član antimafijaškog pokreta, jer mu ne deluje normalno da može da pogleda neko remek-delo samo ako u to vreme rade mafijaši koji hoće da ga puste unutra.
„Sicilija je takva, to je kao da ste postavili lisicu da pazi na kokoške”, kaže Abate.
Njemu, kao ni ostalim ostrvljanima, nije jasno kako muzeji nemaju dovoljno zaposlenih kada hiljade mladih Italijana čekaju na bilo kakvu priliku i bili bi presrećni da rade među platnima.
Sicilijanci su, izgleda, već ispraksirani. Opakim momcima Koza nostre ovo nije prvi put da su se našli u blizini najfinije umetnosti, jer se neke od najvećih krađa umetnina iz muzeja i starina sa arheoloških nalazišta pripisuju upravo njima.
Najinteresantniji je primer jedne Karavađove slike iz 1609. koja je nestala iz crkve San Lorenco u Palermu 1969. od kada joj se gubi svaki trag. Šta je bilo s platnom? Postoji nekoliko verzija.
Jedan član mafije je u zatvoru priznao da je on uzeo sliku. Navodno je krenuo da je savija, ali je to radio bez osećaja tako da su joj se skinule sve boje. Drugi su ga odmah demantovali tvrdeći da je slika, procenjena na 24 miliona evra, na sigurnom. Poslednju informaciju je dao jedan insajder koji je kazao da su „kumovi” sliku skrivali u štali gde je završila kao hrana za pacove i svinje. Članovi Koza nostre na kraju su morali da je spale, odnosno ono što je od nje ostalo.
J. S.
objavljeno: 16.01.2011
.jpg)
