Izvor: Politika, 30.Nov.2013, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U umetnosti se uvek vidi kad neko laže
Akademski slikar i kostimograf priča o govoru oblačenja, muškom stilu odevanja, životu kao lutriji za slobodnog umetnika, ljubavi, samoći..
Angelina Atlagić, akademski slikar i kostimograf, dobila je prošle nedelje nagradu za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije. Rođena je u Stanišiću, srednju školu završila u Somboru, a Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Redovni je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Podgorici i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na master studijama u Skoplju.
Kao kreator kostima, a i pozorišne scenografije, uradila je više od 150 drama, opera, baleta, filmova i predstava za decu. Već dugo je traženi majstor svog zanata u zemlji i Evropi. Po specijalnom pozivu „obukla” je učesnike u operi „Rat i mir” u Boljšom teatru u Moskvi...
Živi u Beogradu u braku sa Miodragom Colićem, estetskim hirurgom.
Šta sad radite?
Za balet „Krcko Oraščić” u Narodnom pozorištu u Beogradu radim i scenografiju i kostime. Pored toga pripremam idejna rešenja za predstave za sledeću godinu u inostranstvu.
Koji je vaš prvi zadatak?
Da osmislim vizuelni deo predstave kroz kostime, scenu, detalje… Gledaocima se obraćam jezikom kostima. Dočaram im psihička stanja, promene raspoloženja, različite epohe, iluziju, bajku...
Šta traže glumci?
Udobnost, i to je ono o čemu veoma vodim računa. U poslednje vreme više radim s baletskim igračima, a tu je kroj kostima u prvom planu.
Koje se vaše predstave igraju?
U beogradskom Narodnom pozorištu je drama „Figarova ženidba i razvod”, u JDP – „Tako je moralo biti” i „Šine”, u „Bošku Buhi” – „Mala Sirena” i „Goli kralj”, u Moskvi već više od 10 godina na repertoaru je „Otrovana tunika”, „Nosorog” i nova hit predstava za decu „Alisa iza ogledala”, u Sankt Peterburgu – „Uspavana lepotica” i „Romeo i Julija”.
Kako oblačite sebe...
Za to mi ostaje najmanje vremena. Posle sati provedenih u izboru materijala, pa meseci u realizaciji kostima u krojačnici, slobodno vreme radije provodim u prirodi i s prijateljima. To ne znači da me ne zanima kako sam obučena, ali prednost ima odeća prilagođena putovanjima i za sve prilike. Leti preovlađuje bela, a zimi crna boja. Proleće i jesen su prelazne faze: bež ili siva…
...a kako svog čoveka?
Volim muški stil oblačenja, jer je funkcionalniji: sako, pantalone, košulje, ravne cipele… Više vremena volim da provedem u prodavnicama muške garderobe, nego ženske. Zbog toga moj suprug ima sreće. Često se vraćam s putovanja s garderobom za njega.
Šta nam sve kaže govor oblačenja?
Kao što postoji govor tela, tako postoji govor odeće. Ko vlada s te dve veštine nije mu potrebno mnogo objašnjenja da bi shvatio ko je pred njim.
Da li vam je život nekada lutrija...
Život je uvek lutrija. Posebno meni kao slobodnom umetniku. Nikada ne znam da li će cedulja s mojim imenom biti izvučena iz „šešira”. Zato sve to doživljavam kao igru. I u neizvesnosti se krije draž života.
...i stalno traganje za smislom života?
Što život više odmiče sve više mi se čini da sve manje znam o mnogo čemu, pa i o onome što sam mislima da poznajem.
Šta vam je važno u odnosima?
U umetnosti se uvek vidi kad neko laže. Iskrena sam, pre svega, prema sebi, iako to, ponekad, ima visoku cenu. Ali, isplati se.
Šta vam je najvrednije?
I tu mi se prioriteti menjaju. Prvo je bilo znanje i učenje, pa trenutak preokreta kad sam počela da uživam u svom poslu. Potom sam putovala i otkrivala mesta i ljude za koje nisam ni znala da postoje. Boravak i druženje s njima čine me srećnijom i bogatijom. Ta prijateljstva traju uprkos vremenu koje protiče.
Koliko u kretanju kroz život mislite samo na sebe?
Samo čovek koji radi i misli na sebe može da ima vremena da misli i na druge. Kad obezbedi sebe može da pomaže drugima. Volim da pomažem prijateljima, poznanicima, saradnicima i da podelim s njima lepe trenutke. Kao svaki umetnik verovatno posedujem izvesnu dozu egocentrizma, koju mi oni opraštaju.
Kako čuvate ljubav?
Ljubav je neuništiva, ako u sebi nađemo njen izvor. Ako mislite na ljubav između muškarca i žene, ona je u stanju stalne promene, a da bi se ostalo zajedno mora se stalno prilagođavati i menjati. Ljubav ne znači odreći se sebe, već biti svoj udvoje.
Da li ste pacijent dr Colića?
Ne, ali ne znači da neću biti. Plastiku ne volim kao materijal ni u pozorištu, a ni u životu, ali estetsku hirurgiju cenim kao izuzetno plemenitu oblast medicine koja može mnogo da pomogne i duši i telu.
Kad vam prija samoća?
Meni samoća ne znači biti sam, već biti okrenut svom unutrašnjem svetu. U detinjstvu su mi najprijatniji trenuci bili kada sam mogla da budem u svetu koji smišljam. Samoća i tišina su moji najbolji prijatelji. Čak i kad sam okružena ljudima, samoća je uvek tu negde uz mene, kao moja tiha, neprimetna senka.
Šta više trošite: vreme ili novac?
I vreme i novac! Pokušaj da uštedim jedno ili drugo nema nikakvog smisla. Jer, ako ih ne trošim, to je kao da i nisam živela.
-----------------------------------------------------------
Fitnes centri me ne inspirišu na aktivnost
Koliko je sport deo vaše prirode?
Bio je deo mog života u ranoj mladosti, ali kasnije sam taj deo igre u timu prenela na svoj posao. Sada sam deo tima u pozorištima. Fitnes centri i zatvoreni prostori me ne inspirišu na aktivnost, ali ako ugledam neki planinski vrh, stazu koja vodi u nepoznato, uvek će me zainteresovati šta je s druge strane, ma koliko taj put bio iscrpljujuć.
Slavko Trošelj
objavljeno: 01.12.2013
