Izvor: Mondo, 11.Apr.2018, 08:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U tunjevini 100 puta više cinka od dozvoljenog?!
Koznervirana tunjevina sadrži i do sto puta više cinka od dozvoljenih količina, pokazalo je novo istraživanje!
Foto: Guliver/GettyImages/Tim Boyle Ilustracija
Ovaj mineral često se koristi za oblaganje unutrašnjosti konzerve zbog svojih anti-mikrobnih svojstava, što pomaže da tunjevina ima duži rok trajanja.
Nova saznanja sugerišu da zink dospeva do hrane, pa samim tim i u čovekov digestivni sistem, utičući na sposobnost organizma da apsorbuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << nutrijente. Takođe, može da utiče na unutrašnje organe i učini ih propustljivijim za toksine koji onda lakše stižu do krvotoka, upozoravaju stručnjaci.
"Povećanje propustljivosti creva nije dobra stvar - to znači da supstance koje ne treba da stignu do krvotoka onda mogu tu da stignu", kaže vodeći autor studije, profesor Grečen Maler sa "Bringamton" univerziteta u Njujorku.
Preteran unos cinka može da dovede do groznice, povraćanja i gubljenja svesti.
Tunjevina nakontaminiranija
Istraživači su analizirali konzervirano povrće, tunjevinu, šparglu i piletinu. Ove namirnice su izabrane za analizu zbog toga što prirodno sadrže malo cinka, a pakuju se u konzerve čija je unutrašnjost obložena tim mineralom.
Rezultati su pokazali da su je tunjevina iz konzerve, čak i onaj deo u središtu, kontaminirana i da se u njoj nalazi 5.000 miligrama po litru cinka.
Druga najkontaminiranija namirnica je piletina, zatim špargla koja ima otprilike dve trećine cinka koliko tunjevina, dok povrće u konzervi ima trećinu te vrednosti cinka.
Ovaj mineral, inače, ukoliko se unese u velikim količinama, sprečava apsorpciju nutrijenata.
U laboratorijskom istraživanju je utvrđeno da mali fragmenti cinka u crevima mogu da izazovu zapaljenje i učine creva propustljivijim za toksine, koji lakše stižu do krvotoka.
"Teško je reći da li sve to može da ostavi neke dugoročne posledice na ljudsko zdravlje", kaže profesor Maler.
