Izvor: Glas javnosti, 31.Jul.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U redu za svetu vodicu
Višegodišnja želja generacija Kikinđana da unutrašnjost crkvice na Vodici, pravoslavne svetinje posvećene svetoj velikomučenici Marini, bude najzad oslikana, počela je, zahvaljujući entuzijazmu ikonopisca Sandre Stanković, da se ostvaruje baš na dan posvećen svetici u narodu poznatoj kao Ognjena Marija.
Čoban otkrio sveto mesto
Kompleks „Vodice“, pet kilometara udaljen od Kikinde, skoro tri decenije je pod zaštitom pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kulture. Predanje kaže da je čudotvornu vodu slučajno otkrio jedan čobanin, koji je sa svojim stadom dolazio na mesto na kom je 1865. godine podignuta crkvica. U toj vodi jedared je oprao bolesne noge i istog trena osetio olakšanje. Posle nekoliko dana, noge su mu se, navodno, potpuno iscelile.
- Ovo je svetinja jer se u njoj javlja blagodet Božja, baš tu se okuplja zajednica Božjeg naroda i to ne samo jednom godišnje, na dan Ognjene Marije, nego i svakog drugog Božjeg dana - kazuje otac Miroslav Bubalo.
Predanje
Po vrelom julskom suncu slivala se juče nepregledna reka ljudi ka crkvici na Vodici, sve se tiskajući da sa česme u balone i flaše natoče vodu, koja prema predanju ima isceliteljsku moć. Nakon svete liturgije, sveštenici Srpske pravoslavne crkve, predvođeni vladikom banatskim Nikanorom, osveštali su vodu, koju su vernici potom nosili bližnjima, ne bi li njeno blagotvorno dejstvo pomoglo onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Kikinđanin Ištvan Barber (58) je evangelista, ali već petnaestak godina redovno dolazi na ovo mesto, posebno na dan kada se obeležava Ognjena Marija. NJegov stariji sugrađanin Petar Novaković (76) takođe rado pohodi svetinju na Vodici jer je, kako kaže, voda sa njene česme lekovita.
- Verujem u predanje, jer ova voda jeste čudotvorna. Čim je popijem, osetim da mi je nekako lakše. A i čuo sam da je mnogima pomogla - uverava nas Novaković.
Vernike je prijatno iznenadio prizor koji su ovog leta zatekli u crkvi na Vodicama. Naime, nekoć od vlage i memle oronule zidove prekrila je nebeskoplava boja, a po njoj ikone Ognjene Marije i svete Petke.
- To je tek početak oslikavanja unutrašnjosti crkvice koja će, najkasnije do narednog obeležavanja hramovne slave, zablistati novim sjajem. Sledećeg meseca planiram da završim Bogorodicu sa dva anđela, koja će se nalaziti u centralnom delu crkvice. NJenu unutrašnjost krasiće i Hrist, čiji će lik biti smešten u kupoli crkve. Mogućnost da oslikam unutrašnjost svetinje koju pohodi i staro i mlado, bolesno i staro, vernici pravoslavne, ali i mnogih drugih veroispovesti, za mene je velika čast i izazov. Još pre tri godine iz zidova je izvučena vlaga i najavljeno oslikavanje - priča Sandra Stanković.
Obnova
Kikinđanima, ali i žiteljima ovog dela Banata crkvica na Vodici puno znači, što potvrđuje i otac Miroslav Bubalo. Po njegovom mišljenju, za oslikavanje unutrašnjosti crkve i potpunu adaptaciju prostora koji odiše mirom i spokojem nije potrebno toliko novca, koliko dobre volje i marljivog rada.
- Imam tu privilegiju da službujem u rodnom mestu, a za Vodicu znam još od detinjstva. Radujem se što se svojim radom ugrađujem u ovu svetinju, što su pre mene činile mnoge generacije Kikinđana. Postoje svedočanstva o tome da se ovde nekada nalazila samo nadstrešnica sa trskom i dve ikone. Neki dobri ljudi su onda podigli crkvu, a na nama sad ostaje da je ukrasimo. U skorije vreme ćemo obnoviti pod i doterati česmu - naglas planira otac Miroslav Bubalo.
