Izvor: Politika, 06.Apr.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U optimizmu se nalazi lek za čovečanstvo
Profesor engleskog jezika na Medicinskom fakultetu u Beogradu priča o srpskom jeziku medicine i „Bitlsima” kao učiteljima, Havajima i Rimu, ljubavi i partnerima, udvaranju i seksualnosti...
Dr Sofija Mićić, profesor engleskog jezika na Medicinskom fakultetu u Beogradu, objavila je knjigu „Studije o jeziku medicine na engleskom i srpskom”.
Rođena je 20. jula 1967. u Beogradu u braku prof. dr Jovana Mićića, endokrinologa, i dr Petrice Mićić, dečjeg lekara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U osnovnoj, srednjoj i muzičkoj školi bila je „vukovac”. Na Filološkom fakultetu u Beogradu je, kao jedan od najboljih studenata anglistike, diplomirala i doktorirala engleski jezik i književnost, a ima i sertifikat za odlično znanje francuskog jezika!
Radi na stvaranju jezika medicinske nauke i struke u Srbiji. Za to se usavršavala na Institutu za primenjene jezičke studije u Edinburgu. Bila je Fulbrajtov i Morlijev stipendista.
Uprkos godinama i raskošnom izgledu, još nije udata.
Kako je nastao srpski jezik u medicini?
Prvi srpski lekari su obrazovani u zemljama nemačkog govornog područja, pa su tokom druge polovine 19. veka terminologiju prilagođavali maternjem jeziku. Ova praksa je nastavljena i u 20. veku, a onda se pokleklo pred navalom engleskih reči koje su posrbljeneprefiksom i sufiksom,odnosno dodacima na osnovu.
Šta planirate da uradite?
Razrađujem ideju da stvorim – srpski jezik medicine. I to ne samo kad je reč o lekovima već i o svim dijagnozama lekara, otpusnim listama, nalazima, uputima... Jer, pacijenti sad, najčešće, ništa sami ne mogu da protumače „čitajući” latinske i engleske izraze.
A šta ste naučili u Edinburgu?
Bile su to kraće studije za profesore jezika medicinske namene. Znanje koje sam tamo stekla, pod rukovodstvom Džoan Meklin, dovela su me do suštine medicinskog jezika.
Ko je još uključen u taj posao?
Da bi se standardizovao srpski medicinski jezik uključeni su anglisti, lekari i srbisti. Time se bavi Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Biće osnovan i intersekcijski odbor Srpskog lekarskog društva zbog borbe za srpski medicinski jezik u čijem radu ću i ja učestvovati.
Šta suvaše ljubavi?
Proučavanje engleskog jezika i književnosti, struke u koju me je, u gimnaziji, uvela profesorka Olivera Stamenković, svet nauke u koju su me uveli profesori Ljubomir Mihailović, Ranko Bugarski, Vesna Polovina, Boris Hlebec i akademik Predrag Piper, a u bezbrižnijem delu života „Bitlsi” i moja pokojna sestra Danica Jovanović-Mićić koja je bila profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uz jezike me nadahnjuje i muzika.
Šta vas razgaljuje?
Opuštaju me lepa reč, dobra knjiga, putovanja... Pravi sam globtroter. Ne znam gde sve nisam bila. Posebno pamtim Ameriku i Havaje. Uživala sam i u Africi, a od gradova moja najveća ljubav je Rim, kao najlepši grad na svetu, a posebni su i Vašington, Filadelfija, Edinburg...
Kako prilazite ljubavi?
Otvorenog srca u svakoj situaciji. Uvek očekujem da i on bude iskren, otvoren, pouzdan i spreman za kompromise. Najveću snagu ljubavi daje sigurnost za ženu od strane muškarca, a ženstvenost i umnost za muškarca od žene. I još nešto vrlo važno – trebalo bi da osluškujemo ritam srca, on moj, ja njegov.
Da li imate takvog partnera?
Imam. O mom ljubavnom životu bih mogla da napišem roman. Pretežno me je pratila nesreća pri izboru partnera. Rekla bih – loš sklop okolnosti. Imala sam dve vrlo lepe veze koje su se, ipak, završile razlazom.
Ko vam daje podršku?
Otac. On je moj duhovni vođa. Bila mi je to i majka, ali ona je preminula pre pet godina.
Da li ste govorili i o seksualnosti?
Nikad, nažalost, nisam imala tu slobodu da u porodici govorim otvoreno o najintimnijim događanjima. Otac je bio i ostao veoma strog, a i majka je imala isti stav. Tako da sam na sva lascivna pitanja dobijala odgovore od sestre koja je bila starija od mene osam i po godina.
Koje su blagodeti seksa?
To je božanski osećaj koji muškarac i žena, i psihički jako bliski, mogu da dožive. Ne postoji veći stepen prisnosti između dva bića.
Da li Vam se neko udvarao na fakultetu?
Kad su to bili studenti mislila sam da je najmudrije ne reagovati. A kad su to bile kolege, niko mi se nije posebno dopao. Ipak, izašla sam dva-tri puta na piće, ali brzo sam razumela da to nije ono što želim.
Čemu ne možete da odolite?
Dobroj hrani od mesa, skupoj garderobi, lepim muzičkim predstavama i velikim solistima. Redovno odlazim na koncerte filharmonije. Ne mogu da odolim ni kad slušam mlade, pametne studente. Divim se sklopu njihove mladosti i mentalnom potencijalu. Kao planinar obožavam prirodu. Potpuno se predajem moru i plivanju koje mi, dok klizim kroz vodu, budi – sve porive.
Koji je vaš životni stav?
Prvi je da se u optimizmu nalazi lek čovečanstva, a drugi da je i druženje lek, jer od svakog čoveka možemo nešto da naučimo.
Kako tumačite: biti il’ ne biti...
Bila sam u sličnoj situaciji. Ne, naravno, bukvalno, u smislu opstanka, ali da mi nije bilo lako – nije. Mogla sam da ostanem u Americi. Tamo, u naučnim krugovima, nema zlobe, pakosti, zavisti, mržnje... Naprotiv: sva vrata su otvorena. Ali, prevladala je dužnost da sve što naučimo u inostranstvu treba da donesemo u svoju zemlju.
... a kako priliku da srpska medicina dobije svoj jezik?
To je i dalje veliki problem. Prvo postoji nesaglasnost oko naziva jezika. Grupa lingvista, pa i akademika, smatra da je srpskohrvatski jezik još valjan izraz. Taj problem povlači za sobom stanadardizaciju srpskog jezika.
-----------------------------------------------------------
Noam Čomski o učenju jezika
Koja poznanstva posebno pamtite?
Pre svega s četvoro velikana engleskog jezika, kako nauke i struke, tako i engleskog jezika uopšte. To su profesori Džon Svejlz, s kojim sam tri godine sarađivala, Ula Konor i Dejvid Kristal, svetska imena u interkulturaloj komunikaciji, kao i najveći intelektualac današnjice profesor Noam Čomski koji je govorio o univerzalnoj sposobnosti čoveka za učenje jezika.
Slavko Trošelj
objavljeno: 07.04.2013
