Izvor: Politika, 26.Jan.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U muzici nema najboljih
Muzičar koji svira za bebe i odrasle predstaviće se u martu beogradskoj publici u posle sedmogodišnjih priprema. Uostalom, od nekoga ko svira nekoliko instrumenata, kompozitora i pevača vizantijskog stila, koji muzicira inspirisan tradicijom Srbije i Balkana, tako nešto se i očekuje
Dečačkog izgleda, lepih manira, pomalo zaboravan, ali bukvalno umetnički razbarušen, Slobodan Trkulja (37), naš intrigantni muzički majstor, pevač grlenog i vizantijskog stila, iako nepoverljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zakopčan pred javnošću, kupiće sagovornika čim priču s njim započne muzičkim pitanjem. Biće u stanju da o notama govori do jutra: i kako muzika ulazi u dušu, i kako ni genijalnost me pomaže bez velike ljubavi i rada i zašto neko, kao on, i svira, i peva, i komponuje. Pa će dugo uveravati da prava muzika zapravo ne poznaje žanrove, a istinita je samo tada kada je nepatvorena, uzbuđujuća, neponovljiva... Slobodan Trkulja je srpski muzičar, multiinstrumentalista, kompozitor i pevač vizantijskog stila. Sa „Balkanopolisom” muzicira inspirisan tradicijom Srbije i Balkanana jedinstven način. Njegov zvuk u svetu smatraju novim muzičkim pravcem, „modernom tradicijom Balkana”.
Mali nikad ne zadremaju
Čitaocima „Magazina” otkriva da će u martu održati koncert u beogradskoj Areni, za koji se sprema sedam godina. A na koncertu će nastupiti i njegovi muzički prijatelji iz sveta i Srbije…
– Kao i uvek, za koncert u Beogradu spremam nešto specijalno, vrlo uzbudljivo – obećava Trkulja. – Biće to novi zvuk na kojem sam radio mnogo godina, a koji je „Balkanopolis” pretvorio u sinfo-rokatrakciju sa zvučnim elementima tradicionalne srpske muzike i pravoslavnog pojanja.
Njegovu muziku slušaju mali i najmanji Beograđani, pa i bebe od tek nekoliko meseci. Koncertirajući u ciklusu „Bebarijum”, dakle pred najstrožom publikom, već tridesetak puta dosad, naučio je da najmlađi naročito uživaju u zvuku tradicionalnih instrumenata, ali i nežnim vokalnim deonicama. I dok svira, ne smeta mu dečji vrisak i kikot, njihove šetnje, odlasci i dolasci u salu. Često siđe u publiku i pusti da deca istraže njegov instrument, izazivajući tako prve dečje dodire s muzikom.
– Retko dečica na koncertu zadremaju, uglavnom su nasmejana i vedra –kaže Slobodan.
A šta je na njega ostavilo najjači utisak na koncertima za decu i roditelje?
– To što nema plakanja! – uzvraća.
– Baš nikad?
– Nijednom! – odgovorio je Slobodan.
Zašto svira deci, koja su stroga i zahtevna publika?
– U svojoj kući imam dve devojčice kojima sam od prvog dana svirao i pevušio, ovi koncerti su nekako bili prirodan nastavak toga. Bebe i decu valja hraniti zdravom muzikom ako hoćete da izrastu u zdrave ljude, a muzika danas je poprilično agresivna.
Rahmanjinov i Kvinsi Džons
A šta je naš sagovornik hteo da postane „kad poraste”?
– Zapravo sam želeo da budem pilot i da letim, verovatno kao i sva deca, ali čim sam od oca dobio klarinet, zamenio sam avionska za muzička krila i poželeo da se bavi samo muzikom. Svirajući u folklornom društvu upoznao sam i tradicionalne instrumente i redom ih strastveno zavoleo: ponajviše gajde, ali i frule, kaval, tamburu, okarinu. Kasnije i gitaru, zbog društva u gimnaziji jer smo bili rok generacija i stalno smo pevali. Gajde im nisu bile toliko interesantne jer nije bile mnogo pesama za njih, pa sam već tada počeo da maštam o spoju rok i tradicionalne muzike, simfonijskog zvuka i gajdi… jer sam znao da bi ljudi to razumeli. Obožavam muziku i ne delim je na ovu ili onu. Volim Rahmanjinova i ruske romantičare, a odrastao sam na pop zvuku Kvinsi Džonsa koji je za mene jedan odnajboljih kompozitora modernog doba... Trebalo mi je dosta vremena dapod svim tim uticajima nađem svoj zvuk.
A onda pričamo o filmskoj muzici...
– Cenim filmsku muziku jer mnoge kompozicije stvaram po slikama, inspirisan vizuelnim prikazima iz svog života ili pričama koje sam stvorim u glavi. Po njima pišem i tekstove za pesme i trudim se dabudu u stilu srpske narodne poezije – objašnjava naš sagovornik.
O komponovanju, zapravo najnovijem CD-u naš muzičar govori kao o autorskom radu, premda snimljene numere imaju dosta tradicionalnog zvuka.
– Duh tradicionalne muzike je temelj svake moje kompozicije i on je u osnovi svega. Trudim se da pesma koliko god moderno zvučala, zvuči i kao da je deo naše tradicije – objašnjava Trkulja.
Kaže da jako poštuje tradicionalno pevanje Svetlane Stević i Svetlane Spaić, koje ne smatra samo pevačima već i narodnim umetnicama. U svom pevanju koristi tradicionalnu srpsku boju, ali svoj glas koristi kao instrument, veli, kao da svira na njemu. Koristi i tradicionalne ukrase, ali nije stilski usmeren na određenu regiju Srbije, jer daje sebi kreativnu slobodu da peva po osećaju. Dugo je, priča, imao dva paralelna zvuka, onaj koji je čuo u sopstvenoj glavi i rad na tom zvuku u „stvarnom” svetu koji je godinama približavao onom prvom. Prvi put, ističe, 2007. na koncertu u Centru „Sava” gde je s „Balkanopolisom” nastupao u pratnji slavnog „Metropol” orkestra iz Holandije, ta dva zvuka su postali jedno!
– Tada sam shvatio da je vreme da snimim album. I snimao sam ga od 2008. do 2011. godine u četiri zemlje: Engleskoj, Holandiji, Srbiji i Americi. Bukvalno sam otišao u studio Pitera Gebrijela, predstavio se i rekao da želim da snimim album čija je osnova taj zvuk. Nekoliko svetskih producenata se zainteresovalo da radi sa mnom jer im se svidelo moje pevanje i zvuk koji sam doneo, koji im je bio nešto potpuno novo i drugačije u odnosu na sve što su radili do tada.
Tako mi je muzika ušla na mala vrata u svet producenata Gremi dobitnika kao što su Čed Blejk, Kevin Kilen, Ričard Evans i drugi.
Porodica pa sve ostalo
A onda smo pokušali da „skrenemo” razgovor sa muzičke teme. Evo tog nazovimo dijaloga.
Imate li neispunjenu životnu želju?
– Imam.
A veliku tajnu?
– Tu istu, zasad neispunjenu želju.
Slobodan Trkulja u slobodno vreme?
– Porodica, porodica, porodica, knjiga, šetnja, trening s vremena na vreme i zapisivanje muzičkih ideja.
Posle tako kratkih „tajnovitih” odgovora pomislimo: Ovo je priča za ’Ne samo o poslu’? Pa onda rešimo da nastavimo sa muzičkim pitanjima, da nam priča ne propadne…
Mislite li da ste najbolji muzičar u svojoj klasi?
–U muzici ne postoji najbolji, najbrži, najoriginalniji. Od svakogčoveka koji svira mogao bih da naučim nešto. Muzika je stanje svesti u kome nebeske sile kroz čoveka komuniciraju sa svetom. To može biti i kroz jedan jedini ton koji vi možete ovog momenta da odsvirate na klaviru.
Kako ste se našli u ulozi gosta na koncertu Marize?
– Svidela joj se moja muzika, zvala me da nastupimo zajedno i bilo je predivno. Njeno pevanje je pojam suptilnosti.
A duet sa Josipom Lisac?
– Ah, Josipa, jedinstvena i neponovljiva. Glasovi su nam toliko različiti, a opet smo na sceni bili kao jedno i stvorili neverovatnu energiju. Čak je i snimak na „Jutjubu” u velikoj meri preneo tu atmosferu.
Na čijem koncertu još želite da gostujete, a ko bi bio najdraži muzički gost na vašem nastupu?
– Lista je poprilično velika i bila bi podeljena po instrumentima, stilovima, glasovima i tako dalje.
Na novo „trik” pitanje – „kakvo ste bili dete” –naš sagovornik je dao ne baš očekivanodgovor.
– Kažu, bio sam jako mirno i fino vaspitano, možda malo usamljeno, ali beskrajno radoznalo dete.
Ko je u porodici imao najviše razumevanja za njegovu ljubav prema muzici?
– Definitivno otac kao najmuzikalniji u porodici. Dovozio me i odvozio sa svake probe, pre i posle koncerta, u pola noći, slušali smo džez na „dvestadvojci” zajedno... Nikad me nije terao da vežbam i slične stvari. Predivan čovek pun radosti, i dalje mi je tatainspiracija u životu.
Slobodan ima baš posebnu frizuru, pa ne čudi interesovanje za to ko je zadužen za začuđujuće zagonetan izgled njegove lepe kose.
– Majka priroda, uglavnom, uz moje neznatno doterivanje – kaže dodaje „tako mi raste kosa, uvis”.
-------------------------------------------------------
Pravi put
Svojim ćerkicama od tri i četiri godinepuštao je muziku i pevao još dok su još bile u majčinom stomaku.
– Muzika je već sada veliki deo njihovog života. Naučno je dokazano da slušanje zdrave muzike stvara inteligentnije ljude, kao što sviranje na instrumentu pomaže pri formiranju zdrave i sigurne ličnosti. Čime god da se bave u životu, to iskustvo stvaranje muzike na bilo komnivou (ne moraju da vežbaju da postanu Stefan Milenković), negovanje njihove ljubavi prema muzici i dodir sa instrumentom će ih učiniti boljim i kvalitetnijim ličnostima. Često me roditelji pitaju kako da pomognu svom detetu koje je počelo da svira. Moj odgovor je uvek isti: muzika nije obaveza, muzika je ljubav i radost, negujte to kod deteta i samo će naći put.
-------------------------------------------------------
Dečak orkestar
Slobodan je sviranje na tako puno instrumenata sam učio, najpre klarinet, zatim narodne instrumente. U profesionalnom folklornom ansamblu „Kolo” iz Beograda počeo je da svira sa 14, a kada mu je bilo 15 godina, proglašen je za najboljeg instrumentalistu na festivalu muzičkih društava Vojvodine. Klarinet svira od svoje jedanaeste, a kao petnaestogodišnjak Trkulja je posedovao i svirao: tri para gajdi, diple, dvojnice, kaval, frule, akustičnu gitaru, od 18. flautu a 19. tenor saksofon. Danas uz sve pomenute instrumentesvira i tamburu, jermenski duduk, okarinu, alt i sopran saksofon.Godine 1998. je, kaojedan od prvih nosilaca pokreta moderne tradicije u Srbiji radio šou program na 3K, svirajući kaval, frulu i gajde i nosio pletenice i kiku. Gostuje u Švedskoj kao umetnički lider u „Međunarodnom etno-kampu” i predstavlja balkanske zemlje na „Miksu svetske muzike” u Stokholmu.
-------------------------------------------------------
Od „Balkanopolisa” do kompakt-diska
Godine 1997. kreće sa sviranjem moderne tradicije po novosadskim klubovima i osniva svoj sastav „Balkanopolis”, s kojim koncertira.Onda objavljuje nezavisno kompakt-disk izdanje „Let iznad Balkana”.
-------------------------------------------------------
Studije prekidao zbog bombardovanja
Slobodan Trkulja je rođen je u Odžacima, završio je Karlovačku gimnaziju, a 1998. odlazi u Amsterdam i upisuje tamošnji džez konzervatorijum, odsek za saksofon, instrument koji je do tada svirao nepunih godinu i po dana. Godine 1999. neposredno pred bombardovanje vraća se u Srbiju i prekida školovanje do završetka NATO bombardovanja.
– Nisam mogao da budem u Amsterdamu dok su bombe pretile svima koje volim i mojoj Srbiji. Došao sam da podelim tu nesreću sa svojom porodicom i prijateljima – razjasnio je sagovornik „Magazina”. Studije nastavlja 2000. da bi diplomirao 2004. godine, a 2007. magistrirao sa najvišom ocenom.
-------------------------------------------------------
Najlepši glas Balkana
Ugledni holandski dnevni list NRC Handelsblad nazvao je našeg muzičara „jednim od najlepših muških glasova Balkana”.
Trkulja je sarađivao s mnogim džez sastavima i filharmonijskim orkestrima. U Amsterdamu se pridružio višenacionalnom gruv-džez sastavu „Turkmstansis”, a izborio se za svoje mesto i na latino džez sceni muzicirajući i putujući po zemljama Beneluksa s Latino big bendom Edija Martineza iz Kolumbije. Holandski duvački ansambl je na tradicionalnom novogodišnjem koncertu 1. januara 2002. sa Trkuljom izveo njegovo „Pitagorino oro”. Nastup na ovom koncertu, koji direktno prenosi holandska televizija, bio je posebno značajan za Trkuljinu karijeru, a doneo mu je popularnost u Holandiji. U proleće 2004. u Centru „Sava” održao je solistički koncert pod dirigentskom palicom Arjana Tina pod nazivom „Prizivanje kiše”. Usledili su nastupi u Holandiji, Japanu, na Egzitu…
Trkuljinu muziku opisuju kao „savremenu i umetnički inteligentnu sintezu tradicionalne srpske muzike i modernog džeza i fuzije”, „asimetričnih taktova Balkana i udarnih ritmova modernog fanka”, koja ishoduje „neviđenim primerima ritmičnih vatrometa”. Smatra da stvaranje muzike ne podleže bilo kakvoj klasifikaciji.
Branka Jakšić
objavljeno: 26.01.2015.
