Izvor: Glas javnosti, Beta, 16.Dec.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U banji su svi jednaki
Ništa tako ne oslikava rusku dušu kao ruska sauna, ili kako je zovu - banja. Ako hoćeš da razumeš Rusa, pođi sa njim da se napariš. Ali, ne negde u velikom gradu, gde se zadovoljstvo naplaćuje na sat i gde je sve automatizovano. Banja treba da bude drvena i da u njoj pucketa vatra. Najbolje je otići u zabačeno selo, kada sneg pod nogama najoštrije škripi. Nisu stari Rusi bez razloga, kada su se doseljavali na neko novo mesto, najpre gradili banju, a onda kuću.
Para i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << led
U selu Bogojavljenje, pedesetak kilometara od Moskve, njega svi jednostavno zovu - Ivanić. On pristupa spremanju banje polako i sa posebnom odgovornošću. Drvena kućica je na samoj obali jezera koje je usred zime pokriveno debelim slojem leda. Strpljivi ribari ćutke sede s kratkim štapovima za pecanje nad malim okruglim otvorima na ledu. Ivanić najpre kreće da testerom napravi još jedan otvor, ali mnogo veći. Otprilike metar sa metar, odmah iza stepenica koje se spuštaju sa drvenog mostića u vodu. Objašnjava da otvor treba da bude taman toliki da se sa stepenica bućneš u vodu. Kada je to gotovo, Ivanić počinje grejanje banje. Sa loženjem ne žuri da ne bi "izgoreo" kiseonik. Kaže, vazduh i para u ruskoj banji moraju da budu "meki". A najbolje je da u "parilki", malenoj prostoriji za parenje, temperatura bude oko 100 stepeni, a vazduh što vlažniji. Od pomisli na sedenje na temperaturi od 100 stepeni, a potom na ulazak u ledenu vodu svakom novajliji se ježi koža.
- Ništa vam se neće desiti. Posle ćete se još dugo sećati. I bićete zahvalni - uverava Ivanić, dok objašnjava da je voda u jezeru čista i lekovita, da ima mnogo izvora i da se selo ne zove bez razloga Bogojavljenje.
Baš 19. januara, na dan velikog praznika, dolazi mnogo sveta iz Moskve, svi bi da se okupaju u svetoj vodi. U posebnoj drvenoj kadici je spremna voda sa raznim lekovitim travama, koja se polako poliva po već užarenom kamenju u utrobi peći. Širi se para, sa posebnim, nežnim i opijajućim mirisom. Ali, kaže Ivanić, metlice su najvažnije.
Ruska filozofija
Pokazuje na natpis na zidu: "U banji je metlica skuplja od novca". One se, obično od hrasta ili breze, prave sredinom juna.
- Oko Svete trojice imaju najviše snage i soka. Mogu da stoje i godinu dana, a da u banji ne opadne lišće sa grančica - priča, dok objašnjava kako se metlice pred parenje najpre drže oko pola sata u hladnoj vodi, a potom se prelivaju vrelom kako bi ispustile predivan miris i postale elastične i čvrste da izdrže i najjaču masažu.
A ako se još pre masaže malo podrže na usijanom kamenju, opojni mirisi se mešaju, para se kovitla, a telo bruji od udaraca hrastovim grančicama. Nakon desetak minuta, svi istrčavaju na sneg. Za usijano telo, sneg je kao balzam koji se trenutno topi na koži. Ali glavno tek sledi: Prorub. Za samo nekoliko sekundi, ledena voda kao da sa hiljadu iglica obuhvata telo, dah zastaje. A onda, kada se izađe iz vode, ili bolje rečeno: iskoči, neponovljiv osećaj svežine, lakoće, blaženstva.
Banja za Ruse zaista nije samo tradicija, već i posebna filozofija.
Sedeti na 100 stepeni, pri tom udarati jedan drugog metlicom iz sve snage, a onda još uskakati u ledenu vodu - i sve to radi zadovoljstva.
Zaista, čisto "po ruski". Banja je i mesto za druženje, i tamo se ne ide sa svakim. U pauzi između parenja, uz šolju čaja ili hladno pivo i sušenu, presovanu ribu, vreme je za neobavezne razgovore. Banja je pre svega - druženje, raspoloženje, vreme kada se zaboravlja ono što opterećuje. U sobi za odmor, nad velikim stolom, za kojim se svi okupljaju, stoji još jedna drvena tablica: "U banji su svi su jednaki".
na 1200 stepeni se malo teze sedi :)
