Izvor: Luftika.rs, 03.Okt.2022, 11:05
U Galensovom kompleksu niču 2 kladionice oko dečjeg igrališta, jer zakon nije isti za sve
Član 67 Zakona o igrama na sreću jasno kaže: Udaljenost između dva automat kluba, odnosno između automat kluba i kladionice ili igračnice ne može biti manja od 100 metara.
Svi smo, pred tim istim Zakonom, jednaki, ali ima i onih “jednakijih”, koji tu udaljenost mogu da, čini se bez posledica, kroje po svome.
Čitalac Luftike obratio nam se sa primedbom da je, u njegovom kvartu, u kojem već postoji kladionica “Merkur Xtrip”, u toku priprema za otvaranje kladionica “Admiral >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << beta”, a da je udaljenost između ta dva objekta znatno manja od one zakonom propisane.
Foto: Printscreen
– Postojeća i nova kladionica se u ovom slučaju nalaze na udaljenosti od 23 metra i čak kada bi se pristupilo kreativnom tumačenju zakona i merilo od ulaza sa druge strane objekta i dalje je udaljenost 70 metara, to jest manja od dozvoljenih 100 metara, kaže naš sagovornik.
Dodatan problem i visok stepen društvene neodgovornosti se, kako dodaje, ogleda u tome da kladionice opkoljavaju dečje igralište, koje se nalazi u dvorištu kompleksa.
A kompleks je Galensov Avenija Garden Residence u ulici Aranj Janoša u Novom Sadu.
Foto: Printscreen
Naš sugrađanin sve je prijavio još u ranoj fazi nadležnim službama, 13. juna ove godine.
– Jedina njihova reakcija je bio pokušaj dobijanja mojih preciznijih ličnih podataka (pod čudnim objašnjenjem) iako su oni potpuno nebitni za ovaj slučaj.
“Uz puno razumevanje za Vašu inicijativu i razloge za podnošenje predstavke obaveštavamo Vas da će Uprava za igre na sreću postupiti u okviru svojih nadležnosti i da ćete o ishodu biti blagovremeno obavešteni” glasi poslednji odgovor koji je stigao na njegovu adresu.
Na iste adrese na koje je i on, pitanja smo poslali i mi – od Inspektorata za rad pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprave igara na sreću i načelnika Gradske uprave za privredu, Saše Bilinovića – nismo dobili nikakav odgovor.
Ali jesmo od Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti “Vita”, gde ističu određene “zakonitosti” – što su kockarnice i kladionice dostupnije, a igre jeftinije, više se i igraju, a što se više igraju, više je i problema koje izazivaju.
– Iako igre na sreću spadaju u takozvanu industriju zabave, upravo zbog tog njihovog adiktivnog potencijala, to jest potencijala da izazovu problem zavisnosti, one ne mogu biti obična vrsta zabave i nesumnjiva je odgovornost priređivača igara na sreću da strogo poštuju svu zakonsku regulativu, kaže Milan Vlaisavljević.
On dodaje da je jedno istraživanja bolnice Vita na uzorku srednjoškolaca (mlađih od 18 godina) pokazalo da je skoro polovini njih (47-48 odsto) bez ikakve zabrane omogućeno da se kockaju, iako to Zakon zabranjuje. Međutim, čak tri četvrtine onih koji su se ipak suočili sa nekom vrstom zabrane su, kako kaže, istrajali u svojoj nameri tako što su, na primer, otišli na neko drugo mesto gde im je to omogućeno ili su zamolili nekog starijeg da odigra u njihovo ime.
– To nam sve govori da postoji značajan prostor i potreba striktnije primene zakona od strane priređivača igara na sreću, kao i njihove kontrole u toj primeni, ali i to da proste zabrane nisu dovoljno efikasne bez podizanja nivoa svesti, pre svega kod mladih, o rizicima i posledicama takvog ponašanja, zaključuje Vlaisavljević.
Istraživanja bolnice Vita pokazuju da su poslednjih godina potražnja i ponuda kockarskih igara u porastu, a samim tim, u porastu je i obim problema patološkog kockanja.
Svetska statistika govori da oko 80-85 odsto onih koji igraju igre na sreću to rade na “društveno prihvatliv” način, kontrolisano i bez većih posledica. Problematičan oblik kockanja, gde se javljaju neželjene posledice psihičke, finansijske, porodične i poslovne prirode, razvija njih 10-15 odsto. Time se otvara rizik za potpuni gubitak kontrole i bolest zavisnosti u punom smislu te reči, to jest patološko kockanje koje razvije 1-2 odsto onih koji igraju igre na sreću.
“Ako se dozvoli ovako nešto, bolje onda razmontirati dečje igralište. Nema smisla da deca budu u takvom okruženju” glasila je primedba jednog od stanara upućena upravnici zgrada u kompleksu Avenija Garden Residence.
“Kladionice (…) ne mogu početi sa radom ukoliko ne dobiju dozvolu za rad od nadležnog ministarstva ili uprave. Kladionicama je dozvoljeno da budu otvorene”, bilo je njeno kratko obrazloženje.
Dnevnik posle 60 godina napustio zgradu na Bulevaru, sada na scenu stupa Galens
