Izvor: Politika, 08.Feb.2011, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu se osećam kao princeza
Sa sobom donosi i scenu, rad čuvenog Frenka Gerija, koja predstavlja malu lisabonsku tavernu
„Da mi se ne sviđa u Beogradu, ne bih se stalno vraćala u vaš grad. Publika u Srbiji je zaista posebna. Od početka ste bili veoma zainteresovani za ono što radim. Odnosite se prema meni kao prema princezi, primate me raširenih ruku, volite moju muziku, kulturu, znate sve pesme…” Ovim rečima poznata portugalska pevačica Mariza opisuje svoj specijalan odnos sa ovdašnjom publikom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa kojom će se ponovo družiti 11. februara u „Sava centru” u okviru „Gitar art” festivala.
Novi susret sa Beograđanima, kako kaže za „Politiku”, iskoristiće i da bi predstavila svoj novi album „Fado Tradicional”:
– Za razliku od prethodnih, ovaj album je više akustičan. Koristili smo akustične instrumente, kao što su portugalska gitara, akustični bas i gitara… Donosimo sa sobom i scenu, koja istovremeno predstavlja pozornicu, i jednu malu tavernu. Zapravo, pokušali smo tom scenografijom da dočaramo ambijent Lisabona, i da učinimo koncert još intimnijim. Tu scenu je napravio specijalno za ovu turneju moj divan prijatelj, čuveni američki arhitekta Frenk Geri.
Muzičari koji će je pratiti u Beogradu učestvovaće i na majstorskim radionicama tokom „Gitar art” festivala. Iako bi ona volela da ponešto nauči mlade studente, nažalost, kako kaže, ne može da drži predavanja o instrumentima, jer ne zna da svira. Ali će zato, kako ističe, dvodnevni boravak u Beogradu iskoristiti i da vidi još ponešto od srpske prestonice.
Na novom, petom studijskom albumu vratila se tradicionalnom fadu, ali na svoj, jedinstven način. Mariza je na ce-de uvrstila i obrade nekih numera čuvene portugalske pevačice Amalije Rodrigeš:
– Ona je bila i ostala kraljica fada, prava diva. Neverovatna je čast što smo imali tako značajnu muzičku figuru. Veliki je kompliment kada me porede sa njom, ali samo je jedna Amalija.
Album je posvetila i gradu u koji je došla kao devojčica iz Mozambika, ali ga smatra svojim – Lisabonu.
– Kako me ne bi inspirisao grad u kome sam odrasla i živim čitav život, ta divna lisabonska svetla, reka, mala naselja u kojima se svi znaju i druže, žuti tramvaji… Moji roditelji su nekada davno imali jednu tavernu u Lisabonu. Na sreću, ovde još uvek ima sličnih taverni, nalik onima iz „starih” vremena. U nekima se i danas sluša fado. Taverne su divna mesta u koja odlazimo da jedemo dobru hranu, pijemo crno vino, slušamo prelepu muziku, čak i pevamo, ili prosto sedimo i pričamo.
Mariza je davno izjavila da je ne zanima da postane bogata i slavna a njeni albumi širom sveta prodati su u milionskim tiražima:
– To znači da ljudi s toplinom prihvataju moju muziku. Znate, kada radim album, ja ne očekujem ništa. Prosto, snimam ono što bih i sama slušala u svojim kolima, ili domu.
J. Koprivica
objavljeno: 08.02.2011.
