Izvor: Politika, 29.Maj.2010, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Beču se najbolje živi

Na listi najpopularnijih gradova nema Beograda ali se očekuje da se jed­nog da­na srpska prestoni­ca na­đe među najkomfornijim metropolama

Austrij­ska pre­sto­ni­ca Beč pro­gla­še­na je gra­dom či­ji sta­nov­ni­ci ima­ju naj­vi­ši kva­li­tet ži­vo­ta. Sle­de Ci­rih, Že­ne­va, Van­ku­ver, Ouklend, Di­sel­dorf, Frank­furt, Min­hen, Bern, dok se na de­se­tom me­stu na­la­zi Sid­nej. Ova­kva li­sta ran­gi­ra­nja me­tro­po­la >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na­sta­la je kao re­zul­tat oce­nji­va­nja bri­tan­ske kon­sul­tant­ske kom­pa­ni­je „Mer­ser”, ko­je je ob­ja­vlje­no pre ne­ko­li­ko da­na. Sa­mo pet bri­tan­skih gra­do­va uvr­šte­no je na top 100 li­stu. Ta­ko je Lon­don za­u­zeo 39. me­sto, a pra­te ga Aber­din (53), Bir­min­gem (55), Gla­zgov (57) i Bel­fast (63), dok je Nju­jork ove go­di­ne do­speo na 49. me­sto, od­mah iza Va­šing­to­na i Či­ka­ga.

Kri­te­ri­ju­mi na osno­vu ko­jih je iz­vr­še­no ran­gi­ra­nje su: po­li­tič­ko i dru­štve­no okru­že­nje (po­li­tič­ka sta­bil­nost, sto­pa kri­mi­na­la, pri­me­na za­ko­na), eko­nom­sko okru­že­nje (de­vi­zni pro­pi­si, ban­kar­ske uslu­ge), so­ci­o­kul­tur­no okru­že­nje (cen­zu­ra, ogra­ni­če­nje lič­nih slo­bo­da), zdrav­stve­na za­šti­ta (snab­de­ve­nost le­ko­vi­ma, me­di­cin­ske uslu­ge, pri­su­stvo in­fek­ci­ja i bo­le­sti, uti­caj ot­pad­nih vo­da, od­la­ga­nje ot­pa­da, za­ga­đe­nost va­zdu­ha), škol­ski si­stem i obra­zo­va­nje (stan­dar­di i do­stup­nost in­ter­na­ci­o­nal­nih ško­la), jav­ne uslu­ge i tran­sport (stru­ja, vo­da, jav­ni pre­voz, za­gu­še­nje sa­o­bra­ća­ja), re­kre­a­ci­ja (re­sto­ra­ni, po­zo­ri­šta, bi­o­sko­pi, sport, slo­bod­no vre­me), ro­ba ši­ro­ke po­tro­šnje (do­stup­nost hra­ne, dnev­na po­tro­šnja ar­ti­ka­la, auto­mo­bi­li), sta­no­va­nje (opre­mlje­nost na­me­šta­jem, kuć­nim apa­ra­ti­ma, ko­ri­šće­nje uslu­ga za odr­ža­va­nje) i pri­rod­no okru­že­nje (kli­ma, za­stu­plje­nost pri­rod­nih ka­ta­stro­fa).

Ob­ja­vlji­va­nje li­ste gra­do­va sa naj­vi­šim kva­li­te­tom ži­vo­ta, ka­ko tvr­de u „Mer­se­ru”, tre­ba­lo bi da po­mog­ne vla­da­ma i mul­ti­na­ci­o­nal­nim kom­pa­ni­ja­ma da od­re­de ade­kvat­ne na­dok­na­de za­po­sle­ni­ma, ko­je ša­lju na raz­li­či­te me­đu­na­rod­ne za­dat­ke. Pre­ma nji­ho­vim re­či­ma, li­sta ne pred­sta­vlja pre­po­ru­ku za stra­na ula­ga­nja ili tu­ri­stič­ke obi­la­ske ovih ze­ma­lja, iako po­sto­ji ri­zik da se i ta­ko shva­ti.

Ko­men­ta­ri­šu­ći po­sto­je­ću li­stu, Sla­gin Pa­ra­ka­til, „Mer­se­rov” is­tra­ži­vač, na­gla­sio je da „bu­du­ći da svet­ska eko­no­mi­ja po­sta­je sve vi­še glo­ba­li­zo­va­na, ra­me uz ra­me sa tra­di­ci­o­nal­nim fi­nan­sij­skim cen­tri­ma po­ja­vlju­ju se no­va atrak­tiv­na me­sta, ko­ja ra­pid­no raz­vi­ja­ju bi­znis. U gra­do­vi­ma ze­ma­lja či­ja su tr­ži­šta u eks­pan­zi­ji, kao što je to Sred­nji is­tok ili Azi­ja, uočen je zna­ča­jan uti­caj ino­stra­nih kom­pa­ni­ja, kao i nji­ho­vih rad­ni­ka, ko­ji do­la­ze iz naj­ra­zli­či­ti­jih kra­je­va sve­ta. Oni uno­se duh sve­ta u lo­kal­ne za­jed­ni­ce”. 

Sla­gin Pa­ra­ka­til na­gla­ša­va zna­čaj eko­lo­škog sta­tu­sa gra­do­va, kao jed­nog od naj­bit­ni­jih kri­te­ri­ju­ma oce­nji­va­nja. On pod­ra­zu­me­va pro­ce­nu snab­de­ve­no­sti vo­dom, ukla­nja­nje ot­pa­da, sta­nje ka­na­li­za­ci­je, za­ga­đe­nost va­zdu­ha i sa­o­bra­ćaj­na za­gu­še­nja. Ima­ju­ći u vi­du ove pa­ra­me­tre, Kal­ga­ri, grad na ju­gu ka­nad­ske pro­vin­ci­je Al­ber­ta, sme­šten na oko 80 ki­lo­me­ta­ra od Ka­nad­skih Ste­no­vi­tih pla­ni­na, ko­ji je po­znat po eko­tu­ri­zmu, do­speo je na vrh li­ste eko­lo­ških gra­do­va pla­ne­te. Sle­de Ho­no­lu­lu, Ota­va, Hel­sin­ki i Mi­ne­a­po­lis.

– Eko­lo­ški sta­tus gra­da ima zna­ča­jan uti­caj na kva­li­tet ži­vo­ta nje­go­vih sta­nov­ni­ka. Po­sle­di­ce za­ne­ma­ri­va­nja tog aspek­ta mo­gu bi­ti ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­će – uka­zu­je Pa­ra­ka­til.

Da li je oprav­da­no da se i Be­o­grad jed­nog da­na na­đe na li­sti gra­do­va sa naj­bo­ljim kva­li­te­tom ži­vo­ta pi­ta­li smo ma­gi­stra Ža­kli­nu Gli­go­ri­je­vić, di­rek­tor­ku Ur­ba­ni­stič­kog za­vo­da Be­o­gra­da.

– Na­rav­no da tre­ba oče­ki­va­ti da se Be­o­grad jed­nog da­na kan­di­du­je, naj­ma­nje iz raz­lo­ga što smo mi ko­lek­tiv­no i po­je­di­nač­no tak­mi­ča­ri. Deo na­bro­ja­nih kri­te­ri­ju­ma Be­o­grad već da­nas is­pu­nja­va i da ni­je ta­ko mno­gi od nas ne bi ži­ve­li ov­de. Na pri­mer, i ako bi­smo kre­nu­li re­dom, cen­zu­ra i ogra­ni­če­nje lič­nih slo­bo­da ta­ko­re­ći ne po­sto­je u Be­o­gra­du i tu bi­smo si­gur­no do­bi­li vi­so­ke oce­ne. Škol­stvo i obra­zo­va­nje bi pret­po­sta­vljam ta­ko­đe bi­li vi­so­ko ran­gi­ra­ni. Zar to ne po­ka­zu­ju iz­van­red­ni na­ši struč­nja­ci ši­rom sve­ta, a i u ze­mlji?

Pre­ma re­či­ma di­plo­ma­ta ko­ji su pro­ve­li ne­ko vre­me u Be­o­gra­du, to je de­sti­na­ci­ja ide­al­na za po­ro­dič­ni ži­vot, gde je mo­gu­će vi­ken­di­ma do­bro se re­kre­i­ra­ti i od­mo­ri­ti, pro­ve­sti i za­ba­vi­ti. To uklju­ču­je i od­lič­ne pred­sta­ve, bi­o­sko­pe sa naj­no­vi­jim svet­skim hi­to­vi­ma (ne­sin­hro­ni­zo­va­ne!). Ako do­da­mo kli­mu ko­ja je sa­svim ugod­na i sa do­sta sun­ča­nih da­na ko­je pro­vo­di­mo na­po­lju, mi­slim da smo po­želj­na de­sti­na­ci­ja za ži­vot.

Na na­še pi­ta­nje ko­je su pred­no­sti srp­ske pre­sto­ni­ce (pri­rod­ne, kli­mat­ske, dru­štve­ne, ljud­ske…), ko­je bi u bu­duć­no­sti va­lja­lo raz­vi­ja­ti, di­rek­tor­ka Ur­ba­ni­stič­kog za­vo­da is­ti­če ra­zno­vr­snost.

– To je jed­na od be­o­grad­skih spe­ci­fič­no­sti. Kad pro­mo­vi­še­mo grad i nje­gov iden­ti­tet na kon­fe­ren­ci­ja­ma obič­no is­ti­če­mo da je nje­gov po­lo­žaj, lo­ka­ci­ja, ono što ga je od­re­di­lo. Na ušću Sa­ve u Du­nav, ve­či­ta gra­ni­ca i me­sto gde se me­ša­ju kul­tu­re. Od­re­đu­ju ga tri je­zgra: pri­rod­no – ušće sa Ve­li­kim rat­nim ostr­vom, po­ja­som oču­va­nog ze­le­nog pri­o­ba­lja. Za­tim oko nje­ga tripot­pu­no raz­li­či­ta ur­ba­na je­zgra: be­o­grad­ska tvr­đa­va i cen­tar sta­rog Be­o­gra­da, No­vi Be­o­grad i sta­ri grad Ze­mun. I tre­će je­zgro je ši­ra zo­na pri­o­ba­lja, ve­li­ki bra­un­fild kom­plek­si, osta­ci in­du­strij­ske ade, šljun­ka­re i ra­di­o­ni­ce duž Sa­ve i Du­na­va. Sa ovom te­zom i ova­ko pred­sta­vlje­nim po­ten­ci­ja­li­ma Be­o­grad je do­bio la­skav na­ziv – „grad bu­duć­no­sti ju­žne Evro­pe”, 2006. go­di­ne u Ma­dri­du.

Srp­ska pre­sto­ni­ca se po­sled­njih go­di­na znat­no mo­der­ni­zo­va­la. Grad ur­ba­ni­stič­ki po­pri­ma obe­lež­ja svet­ske me­tro­po­le. Ža­kli­nu Gli­go­ri­je­vić pi­ta­li smo ko­ji su naj­zna­čaj­ni­ji pro­jek­ti pred­u­ze­ti po­sled­njih go­di­na.

– Grad je do­neo od­lu­ku o iz­ra­di pro­gra­ma za ur­ba­ni­stič­ki plan u zo­ni du­nav­skog pri­o­ba­lja od oko 460 hek­ta­ra. Ide­je i re­še­nja za ovo pod­ruč­je cr­ta­li su i ana­li­zi­ra­li i ur­ba­ni­sti i ar­hi­tek­ti u okvi­ru struč­ne pro­ve­re Ur­ba­ni­stič­kog za­vo­da Be­o­gra­da, a od 2007. i ti­mo­vi svet­ski po­zna­tih ar­hi­te­ka­ta Da­ni­je­la Li­be­skin­da iz Nju­jor­ka i Ja­na Ge­la iz Ko­pen­ha­ge­na. Ovaj pro­je­kat, od­no­sno pred­log ma­ster pla­na za oko 150 hek­ta­ra zo­ne u ko­joj je i „Lu­ka Be­o­grad” fi­nan­si­rao je pri­vat­ni sek­tor, a pred­sta­vljen je kroz go­sto­va­nja auto­ra i na Ar­hi­tek­ton­skom fa­kul­te­tu. Ovaj pred­log tre­ba da bu­de po­la­zna osno­va za de­fi­ni­sa­nje re­še­nja kroz plan de­talj­ne re­gu­la­ci­je ko­ji tre­ba da ra­di Ur­ba­ni­stič­ki za­vod a fi­nan­si­ra Di­rek­ci­ja za gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte i iz­grad­nju Be­o­gra­da – is­ti­če Ža­kli­na Gli­go­ri­je­vić i do­da­je da po­red ve­li­kih pro­je­ka­ta po­sto­je broj­ne po­je­di­nač­ne lo­ka­ci­je ko­je pri­vat­ni in­ve­sti­to­ri pred­la­žu za usva­ja­nje i ko­je bi tre­ba­lo, jed­na po jed­na, da da­ju no­vi iz­gled gra­du.

– Osim to­ga, grad i Re­pu­bli­ka na­sto­je da obez­be­de lo­ka­ci­je za stam­be­nu iz­grad­nju ko­ja bi obez­be­di­la za­po­šlja­va­nje gra­đe­vin­ske in­du­stri­je Sr­bi­je ali i mo­guć­nost da po­ro­di­ce sa ogra­ni­če­nim fi­nan­sij­skim ka­pa­ci­te­tom pri­ba­ve stam­be­ni pro­stor u vla­sni­štvo ili, pre­ma od­red­ba­ma no­vog Za­ko­na o so­ci­jal­nom sta­no­va­nju, u ne­koj vr­sti naj­ma. Ove ide­je zah­te­va­ju no­ve mo­de­le or­ga­ni­za­ci­je, fi­nan­si­ra­nja, iz­grad­nje i odr­ža­va­nja stam­be­nih na­se­lja i one će si­gur­no obe­le­ži­ti na­red­ni pe­ri­od u raz­vo­ju Be­o­gra­da – ob­ja­šnja­va Ža­kli­na Gli­go­ri­je­vić.

Sa­o­bra­ćaj je bi­tan kri­te­ri­jum za od­re­đi­va­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta u ve­le­gra­di­ma a mno­gi sma­tra­ju da su gu­žve na be­o­grad­skim uli­ca­ma jed­na od lo­ših stra­na ži­vo­ta u pre­sto­ni­ci.

– Tre­nut­no se re­a­li­zu­ju pro­jek­ti kroz iz­grad­nju pla­no­vi­ma utvr­đe­nih obi­la­znih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, ka­kve su Spolj­na ma­gi­stral­na tan­gen­ta, SMT, njen deo Se­ver­na tan­gen­ta, kroz ba­nat­ski deo ili de­lo­vi Unu­tra­šnjeg ma­gi­stral­nog pr­ste­na, ko­je sve tre­ba da po­šte­de tran­zit­nog sa­o­bra­ća­ja cen­tral­nu grad­sku zo­nu. Za­tim, gra­de se no­vi mo­sto­vi kao de­lo­vi obi­la­znih ili dru­gih grad­skih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, pla­ni­ra­ju se pod­zem­ne jav­ne ga­ra­že po­seb­no u cen­tral­noj zo­ni – na­gla­ša­va Ža­kli­na Gli­go­ri­je­vić i do­da­je da Be­o­gra­du za kan­di­da­tu­ru me­đu gra­do­ve vi­so­kog kva­li­te­ta ži­vlje­nja ne­do­sta­je upra­vo re­še­nje vi­so­ko­ka­pa­ci­tet­nog jav­nog pre­vo­za.

– Si­gur­no da Be­o­gra­du si­stem efi­ka­snog jav­nog pre­vo­za manj­ka. Ovih da­na je u to­ku ino­vi­ra­nje i una­pra­đe­nje si­ste­ma po­sto­je­će be­o­grad­ske že­le­zni­ce, ko­ja tre­ba da is­ko­ri­sti po­sto­je­ću iz­gra­đe­nu in­fra­struk­tu­ru i sa no­vim kom­po­zi­ci­ja­ma obez­be­di kva­li­tet­ni­ji i fre­kvent­ni­ji pre­voz gra­đa­na. U po­stup­ku je i do­no­še­nje od­lu­ke o pri­stu­pa­nju pro­jek­tu be­o­grad­skog me­troa sa tri pr­ve li­ni­je, što je je­dan od pri­o­ri­te­ta u Stra­te­gi­ji raz­vo­ja gra­da ko­ja je u pri­pre­mi. Ta­da po­sta­ju ak­tu­el­ni i re­al­ni pro­jek­ti za sma­nje­nje in­di­vi­du­al­nog put­nič­kog sa­o­bra­ća­ja u cen­tral­noj zo­ni, uvo­đe­nje no­vih pe­šač­kih zo­na, „par­ki­raj i vo­zi” ga­ra­ža, ak­ti­vi­ra­nje zdra­ve ide­je uvo­đe­nja bi­ci­kla kao pre­vo­znog sred­stva i dru­gih, ko­ji su, na­i­me, kri­te­ri­jum za svr­sta­va­nje Be­o­gra­da u gra­do­ve sve­ta sa naj­vi­šim oce­na­ma kva­li­te­ta ži­vo­ta – na­gla­ša­va Ža­kli­na Gli­go­ri­je­vić.

Zo­ri­ca Ka­ra­no­vić

----------------------------------------------------- 

Gra­do­vi sa naj­kva­li­tet­ni­jim uslo­vi­ma ži­vo­ta

Beč

Ci­rih

Že­ne­va

Van­ku­ver

Ouklend

Di­sel­dorf

Frank­furt

Min­hen

Bern

10.Sid­nej

Iz­vor: Bri­tan­ska kon­sul­tant­ska kom­pa­ni­ja „Mer­ser”  

[objavljeno: 30/05/2010]

Nastavak na Politika...