Izvor: Politika, 30.Okt.2012, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turizam i kultura izgubljeni u svetu vila i zmajeva
Nema jasnog plana koje elemente srpskih mitova i legendi iskoristiti kao našu ponudu svetu i strancima koji posećuju Srbiju
Svi su čuli za Vilu Ravijojlu i Zmaja od Noćaja, ali retko ko zna kako da na osnovu srpskih mitova i legendi poboljša turističku ponudu Srbije i privuče veći broj posetilaca u muzeje.
Da elemenata čudesnog, mitološkog i bajkovitog ima u srpskom nematerijalnom nasleđu, ali i da ustanove kulture nisu sasvim sigurne šta bi sa njima, istakli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su i učesnice jučerašnje tribine „Da li smo zaboravili da pričamo priče”, koju je u Beogradu organizovao Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije.
– Mi pravimo kulturnu mapu Srbije i voleli bismo da se na tom putu čuju srpski mitove i legende – rekla je Manuela Graf iz zavoda koji je pokrenuo ovu temu i koji će probati da spoji istoričare, etnologe, lingviste, muzeje i ostale institucije na zajedničkom poslu uključivanja legendi i mitova u srpsku nematerijalnu baštinu.
U ovoj ustanovi kažu da priče o, na primer, magičnim travama i kremanskom proročanstvu mame interesovanje, ali da stručnjaci uglavnom tvrde da srpska mitologija nije dovoljno istražena, kao i da nema ozbiljne literature na kojoj bi se zasnovala popularizacija legendi. Iskra Maksimović koja rukovodi tvrđavom Golubački grad kaže da je mnogo lakše organizovati događaje koji se baziraju na istorijskim činjenicama nego na mitovima i legendama o Golupcu.
– U dilemi smo, šta da od priča prihvatimo, a šta ne. Postoji mnogo verzija istih mitova – objašnjava Maksimovićeva.
Predsednik opštine Golubac Zoran Pajkić kaže da i pored toga što njegovi sugrađani žive sa ovom srednjovekovnom tvrđavom, ipak nema previše priča koje se vezuju za nju.
Ustanova koja bi krajevima sa turističkom i kulturnom ponudom mogla da pomogne da iskoriste mitove i legende jeste Etnografski muzej u Beogradu, odnosno njegov tek osnovani Centar za nematerijalnu baštinu. Direktor ovog centra Saša Srećković primećuje da u nematerijalno nasleđe spada samo „ono što se živi”, pa bi u kontekstu mitova i legendi u obzir ušle samo one priče koje se i danas pričaju i prenose se sa koleno na koleno.
– Malo je nematerijalnih kulturnih dobara sa funkcijom u zajednici – smatra Srećković.
Dodatni problem za promovisanje običaja je, kako kaže Srećković, što se „ovaj narod stidi svoje tradicije”.
Turizam bi sa druge strane imao koristi od usmene tradicije.
– Istorija i kultura moraju da se predstave zanimljivom pričom – kaže Smiljana Novičić iz Turističke organizacije Srbije, koja opet dodaje da vodiči ne mogu da promovišu nijedan deo nematerijalne baštine koji nije sasvim oformljen i osmišljen.
U potrazi za interesantnim likovima i zapletima nisu samo turističke agencije već i muzeji. Branislav Stanković, direktor muzeja u Šapcu, priznaje da je većina postavki dosadna i da on lično više ne bi ušao ni u jedan muzej ako bi znao da ga tamo čekaju samo „predmeti u vitrinama”.
– Suština kulturnog turizma je kultura kroz priče. Zato mi i pripremamo našu novu postavku tako da je tu priča glavna, a predmeti je samo podržavaju – objašnjava Stanković.
Iako kaže da nije jasno šta od mitskog nasleđa Srbije treba predstaviti a šta ne i da to „tek treba da se iskristališe”, Stanković je siguran u nešto drugo – nadmoć priče nad suvoparnim činjenicama.
– Umesto o Stojanu Ćupiću, junaku srpskih ustanaka, svi će pre zapamtiti priču o Zmaju od Noćaja, što je u stvari jedna ista ličnost, ali je reč o zanimljivijoj ambalaži.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Hrvati već na listi Uneska
Stručnjaci novoosnovanog Centra za nematerijalnu baštinu identifikovali su dosad 27 elemenata srpske kulturne nematerijalne baštine za takozvanu nacionalnu listu. Zanimljivo je da, na primer, Hrvatska već ima 11 dobara na Uneskovoj listi nematerijalne baštine čovečanstva, uključujući i čipkarstvo, bećarac i nemo kolo.
objavljeno: 31.10.2012
.jpg)
