Izvor: Glas javnosti, 11.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tura po tura na „Rakija turi“
Važno je da čovek prepozna dobru rakiju. Mora da bude bistra, sa aromom voća od kog je napravljena, bez parfemskog mirisa ili neke mirisne mane. Ukoliko miriše na oho lepak, znači da je majstor omanuo u procesu proizvodnje, u slučaju da se oseća buđavost, nije korišćeno kvalitetno voće, a zagoreli miris jednostavno znači da se neko zapio pored kazana. Ne sme da peče u ustima i najbolja je kada „klizi“ niz grlo. Što se tiče jačine pića, kod kajsijevače i dunje granica je 40 stepeni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dok je najbolja šljivovica od 45 do 55 stepeni i u to ime - živeli! Nazdravljajući, Branko Nešić, vlasnik „Rakija bara“, najavio je prvu „Beogradsku rakija turu“. „Rakija bar“, zajedno sa Turističkom organizacijom Beograda i turističkim portalom „VisitSerbia. org“, svake subote od 17 časova vodiće ljubitelje rakije na neobično „putovanje“. Pored degustacije više vrsta rakija, mogu se čuti i zanimljive priče o najpoznatijem srpskom piću, kafanama, boemima i znamenitim ličnostima starog Beograda.
Prva destinacija bila je „Rakija bar“ u Dobračinoj ulici, gde se služila loza uz meze, masline, čeri paradajz i feta sir. Uz rakiju se u našim krajevima služi turšija ili pršuta, ono što domaćin ima u kući uz obaveznu zdravicu.
Kada govore o mezetlucima često pominju reči Mome Kapora koji kaže - reci mi šta meziš i reći ću ti odakle si. Radoznali stranac koga domaćin pozove na piće imaće priliku da izbliza vidi razliku između nas i drugih naroda po tome šta jedemo uz piće. Srbi iz Srbije tako više jedu no što mezete, dok su Srbi preko Drine, zahvaljujući dugoj orijentalnoj tradiciji, dosegli u mezećenju najistančanije nijanse. Neki veliki uživaoci i poznavaoci tajnih rituala umeli su da čitavo veče piju mezeteći samo po jedno zrno grožđa. Srbi tvrde da rakija sve leči. Ukoliko vas boli stomak, popijete stomakliju, ako je ne daj bože kostobolja, ovo piće je pravi melem, a ima i onih koji tvrde da je blagotvorna i kad „duša zaboli“.
- Pelinkovača se koristi za stomačne tegobe. Za kostobolju se uzme koren lincure, nalije se litar rakije, sve odleži na suncu sedam dana i uzima se po jedna supena kašika dnevno. Orahovača se pravi tako što se 30 malih oraščića stavi u flašu, prelije se šećerom i šljivovicom i gotov je odličan lek za obolelu štitnu žlezdu - kaže ljubazni domaćin.
Taman kada su gosti ispijali poslednje kapi lozovače, na red je došla kajsijevača i dunjevača, a za meze našla se čokolada i suve kajsije. Sledio je zatim kratak kurs o poznavanju rakije od dunje. Treba, naime, razlikovati mušku i žensku dunju - od ženske se pravi bolja rakija, a najbolje „legne“ uz slatko od dunja i malo kačkavalja.
Od turističkog vodiča Nemanje Ćirića mogla se čuti zanimljiva priča o boemskom životu Skadarlije, znamenitim ljudima, starim zdanjima, poznatim ulicama, Dobračinoj, Gospodar Jevremovoj sve do Strahinjića Bana gde se nalazi drugi „Rakija bar“, a valjalo je probati „njeno veličanstvo“ šljivovicu.
Kažu da, ukoliko je u svetu pića konjak kralj - onda je njegova kraljica zasigurno srpska šljivovica. Svaka šljivovica u Srbiji ima tvorca i to je najčešće deda. NJegova rakija je uvek najbolja i zato se često desi da se šljivovicom proglase razne „brlje“.
KO TE šLJIVI
Rakija ima veliku ulogu u svakodnevnom i obrednom životu. U Srba se uz rakiju slavi, svadbuje i ispraća u vojsku. Poznat je i „srpski afrodizijak“ koji čini šljivovica u kombinaciji sa orasima prelivenim medom i suvim šljivama. I sama reč šljiva poprilično se odomaćila u srpskom jeziku, tako imate šljivu na vratu, kada dobiju batine kažu da ga je neko ošljivio, a često se može čuti i omiljena domaća izreka „ko te šljivi“.
