Izvor: Politika, 01.Avg.2011, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tu se živelo baš kraljevski…
Zajedničko kamenim tvrđavama su visoke zidine, mnoštvo prostranih soba, lavirint hodnika, široka ali i strma stepeništa prekrasni parkovi, fontane i jezerca
Mističnost koja prožima sve priče, počev od onih o moćnoj dinastiji Meroving preko Luja XIdo Katarine Mediči i burnom životu po francuskim dvorovima bila je ideja vodilja na putu dolinom Loare. S obe strane široke reke, kao nemi svedoci davno prohujalih vremena, danas gizdavo stoji 57 čudesnih zamkova pleneći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojom lepotom i grandioznošću. I svi su pod kapom Uneska.
Putujući živopisnim predelom koji je delimično unazad „oblikovalo” više od pedeset generacija zemljoposednika i seljaka, opredelila sam se da obiđem one bliže Parizu. Putokazi su me vodili ka dvorcima Šenonso, Ševerni, Vilandri, Amboaz i Šambor.
Šta je zajedničko svim tim kamenim tvrđavama, pod čijim su krovovima živele krunisane glave i bogata vlastela, deleći komfor i lagodnost življenja sa nacifranim damama i njihovim potomcima? Visoke zidine, mnoštvo prostranih soba, lavirint hodnika, široka ali i strma stepeništa, bezbroj velikih ali i uzanih prozora, obavezni dekorativni kamini i dobro opremljene kuhinje, skup nameštaj, gomila slika, a okolo njih brižljivo negovani travnjaci i parkovi, vrtovi i bašte sa neverovatnom maštom i umećem. I po ovom poslednjem, svi se slažu, bez premca je dvorac Vilandri. Divljenje izaziva ne samo zbog toga kako je briljantno izrežiran (na tri nivoa podeljen je na sektor muzike, ljubavi, kuhinje, arome sa fontanama, jezercima, česmama, veštačkim potocima...), već i po čitavom spektru boja vešto raspoređenog cveća (povrća) i zimzelenog rastinja. Geometrijski isparcelisan i koloritno dekorisan neodoljivo podseća na najfiniju kutiju za nakit.
Zamak koji je sagradio (1536. godine) Žan le Breton, tadašnji ministar finansija na dvoru Fransoa I na ruinama stare tvrđave iz 12. veka među poslednjim je podignut uz obale Loare. Menjao je znamenite vlasnike od kojih je jedan među njima naredio da se tradicionalna bašta uništi i kreira park u engleskom stilu. Tek 1924. godine, novi stanar Joakim Karvalo povukao je pionirski potez i otvorio ga za javnost. Najupečatljiviji deo zdanja danas je svakako dnevna soba sa nameštajem iz 18. veka, zatim Karvalova biblioteka i galerija slika koju je vremenom strasno uvećavao.
Za dvorac Šenonso iz 16. veka opredelila sam se i zbog njegove najzanimljivije vlasnice Katarine Mediči, majke poslednja tri francuska kralja i organizatora strašnog pokolja hugenota (poznatog kao Bartolomejska noć). Raskošno dekorisan svaki kutak, počev od masivnih glavnih ulaznih vrata do biblioteke, galerije, kapele, dnevne sobe Luja XIV, ali i nekadašnje spavaće sobe Fransoa I i Medičijeve, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ala se tu uživalo! Koliko je samo služinčadi vodilo računa da u vazama stalno budu sveži cvetni aranžmani? A tek brisanje prašine sa silnih kolekcija slika, crteža i gravira, od kojih neki nose datum 1560.
Ovaj dvorac na manjim kamenim stubovima elegantnom linijom premošćuje reku Šer. Deo parka rezervisan je za ljupki italijanski lavirint sa preko dve hiljade tikovine. Napravljen je baš onako kako ga je zamislila nenadmašna Medičijeva.
U sledeći Amboaz dvorac stigla sam u rano poslepodne ne plativši ulaz zahvaljujući novinarskoj legitimaciji. Grandiozna tvrđava, strateški dobro pozicionirana bila je tokom svoje bogate istorije kraljevska rezidencija Šarla VIII i Fransoa I (kasni 15 –rani 16 vek). U službi ovog potonjeg stupio je 1516. godine vrhunski italijanski majstor kičice, slikar Leonardo da Vinči. Tu je i sahranjen. U maloj kapeli ovog zamka.
Šetajući gore-dole, od jedne do druge prostorije, spavaćih i dnevnih soba, trpezarija, kraljevskih apartmana i posebno odaje Luja Filipa, stražarnice i kuhinje napinjala sam se da što više zapamtim izgled kitnjastih baldahina presvučenih teškim brokatima koje sa zidova „čuvaju” sjajni portreti onih koji su držali ključeve u rukama.
Ipak za najraskošnije namešten zamak u dolini Loare, važi zamak Ševerni. Ceo posed bio je u rukama porodice i potomaka Anri Huraulta, (grofa i blagajnika vojske Luja XI) čitavih 600 godina.
I svaki novi vlasnik skrckao je tu dobar deo svog imetaka tako da je dvorac bukvalno pretrpan od tavanice do poda slikama, nameštajem, tepisima, lusterima, lampama, vazama i drugim ukrasnim detaljima. Posebnu pažnju posetilaca privlači bogato opremljena oružarnica smeštena u jednoj od najvećih prostorija. Miriše na doba romantizma i viteštva sa svim tim na postoljima srebrnkastim oklopima prislonjenim uz zid iznad kojih vise mačevi, dugačka koplja, noževi, štitovi... U sobi je i jedan na ivici kiča ugašeni kamin iznad koga visi bogato uramljena slika „Smrt Adonisa”.
Vekovni Ševerni, inače, vezuje se za dugu tradiciju lova. Na to podseća i stotinak rasnih lovačkih pasa koji mogu da se vide u obližnjim štenarama kako lenjo čekaju da gazde daju znak za početak trke.
Najzad, stigosmo i do kraja puta, do remek dela francuske renesanse, dvorca Šambor. Kao iz bajke grandiozna građevina našla se na ogromnom posedu sa park šumom i životinjskim rezervatom veličine unutrašnjosti Pariza okružen zidom dugim 32 kilometra i sa šest vrata.
Zadivljujuća konstrukcija osmišljena je po želji Fransoa I
kada je imao 25 godina. Mladi kralj proveo je u Šamboru samo 72 dana ali nije dočekao da ga vidi u punom sjaju.
Šta izdvojiti i preporučiti da se vidi sa ovog bajkovitog mesta godinama dostupnog širokoj javnosti? Vrtoglavica hvata već od silnih brojki i usputnih utisaka krećući se gore-dole među 426 soba sa 282 kamina i peći i 77 stepeništa.
Oslikane tavanice, slikarska platna džinovskih razmera mitskih i biblijskih motiva, kristalni lusteri, pozlaćene kvake i brave, nameštaj, dekorativni predmeti, sudovi, ukrasi, vaze, činije, nakit, kočije......
Šambor je, u najkraćem, jedan ogroman muzej gomile eksponata koji ilustruju razne periode i lične živote u dugoj francuskoj istoriji.
---------------------------------------------------------------------------
Dama i jednorog
Pomenute prekrasne tapiserije otkrivene su 1841. godine u jednom francuskom dvorcu a na njih je skrenula pažnju među prvima književnica Žorž Sand u svojim delima. Njenim stopama nedavno se krenula i popularna Trejsi Ševalije romanom „Dama i jednorog”.
Tekst i snimci Mirjana Aksentijević
objavljeno: 01.08.2011.
