Izvor: Politika, 01.Sep.2014, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Truba nas je održala…
U Venecueli je pre četiri decenije dirigent Hoze Antonio Abro mlade pozvao u horove i orkestre, da sazrevaju pevajući i svirajući i tako je nastala „El sistema”. Ove jeseni naši dečaci i devojčice pokazaće čemu su ih naučili ovdašnji profesori
Pokazalo se da „El sistema” lako privuče decu i mlade i od njih pravi uspešne ljude, dobre drugare spremne da pomognu svakome ko se nađe u nevolji. Svirajući i pevajući svake nedelje pred roditeljima i prijateljima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << steknu još i samopouzdanje neophodno u životu i za posao kojim će se baviti. U Venecueli iz koje je sve poteklo, u pograničnom delu prema Kolumbiji, mnogi dečaci i devojčice su se spasli stranputice kojom bi ih odvele droga i prostitucija. Kako?
Najjednostavnije rečeno pevajući i svirajući u omladinskim horovima i orkestrima, jer, kažu, nema netalentovanih i nemuzikalnih. Pokret je ustanovljen 1975. kada se Hoze Antonio Abro, dirigent, vratio iz Amerike i zatekao dva orkestra u kojima nije svirao nijedan Venecuelanac. Odlučio je da pomogne da svi oko njega osete radost bavljenja muzikom. Pod okriljem Uneska, uz pomoć banke, njegova „El sistema” ubrzo postaje projekat za okupljanje dece sa margine, podrška stvaranju lidera, a zapravo sistem u kome se mlađarija grupno muzicirajući uči toleranciji, disciplini, različitosti, nastojeći da budu vredni i uspešni.
Danas „El sistema” ili na srpskom „Sistem” ili „Orkestri nade” postoji u 60 država sveta – na pozornicama u svojim mestima, selima i gradovima peva i svira čak četiri miliona dece a sve renomirane institucije koje nešto znače u muzičkom svetu uvažavaju ih i potpisuju sporazum o saradnji sa njima, počev od Milanske skale do Rojal Albert hola i Kovent gardena.
Reklo bi se projekat kao skrojen po meri Srbije i zemalja Balkana u kojima se nekada bratski živelo nazdravljajući jugoslovenstvu. A tek pomisao na nasilje, tinejdžerski pivski alkoholizam po parkovima do zore...
Nove generacije zaboravljaju rat
„El sistema” je osvojila Venecuelu, tamo danas 480.000 dece i mladih provodi slobodno vreme u 480 muzičkih centara. Kod nas će ih biti stotinak od septembra.
Za priču o „El sistemi” u Srbiji bitno je da pomenemo Mjuzik art projekat.
– Kada je MAP nastao pre četiri godine imali smo ideju da na Balkan dovodimo renomirane izvođače, da spojimo naše i umetnike iz sveta i promovišemo kulturnu saradnju – ističe Đurđa Papazoglu, direktor. Ali, susret sa trubačem Franciskom Pačom Floresom, jednim od najperspektivnijih mlađih muzičara, koji je iako ima tek 33 godine na takmičenjima „uzeo” mnoštvo nagrada, promenio je sve planove organizatora MAP-a. On je kao sledbenik maestra Abroa promovisao „El sistemu” i MAP je to oberučke prihvatio i primenio.
– U novembru 2012. na Fakultetu muzičke umetnosti Flores je održao predavanje i majstorsku radionicu za studente, diplomce trube i profesore nižih i srednjih muzičkih škola, naravno u saradnji sa profesorima fakulteta – podseća Papazoglu, i sama muzičar sa diplomom akademije, opredeljena za klavir.
Jasno je da „El sistema” polazeći od grupnog muziciranja i nastupa ne nudi ništa do sada neviđeno, napominje direktorka Papazoglu. Ipak, produbljujući osećanja i odnose mladih nesumnjivo je za proteklih 39 godina primene otišao najdalje. Prihvaćen je u svim zemljama gde postoje konflikti ili postkonfliktne situacije. Ne tako davno u Srebrenici su na četiri jezika pevali dečaci i devojčice, potpomognuti glasovima vršnjaka iz Slovačke, Turske i još nekih zemalja, dok su u publici sedeli njihovi roditelji, u ratnim godinama zakleti neprijatelji i rođaci stradalih.
Svi su dobro došli
U čemu je tajna tih umreženih omladinskih horova i orkestara, pitamo Đurđu Papazoglu.
– Vrata su svima otvorena na doobuku i svakome je data prilika da pokaže svoj maksimum. Oni „zaraze” mališane da zavole muzikune insistirajući da od njih naprave vrhunske umetnike.Nema nekih testova i provera, svako biva primljen da peva ili svira i razvija lepe emocije u sebi. Tako je nastao i hor gluvonemih u kome kada horovođa podigne ruku deca znaju da bi istog momenta trebalo da podignu glas. Zadovoljni su čak i oni koji samo mimikom mogu da doprinesu kolektivnom delu. U horu od 600 članova svi se uče toleranciji i sasvim sigurno niko neće nazadovati. Pre svega će učiti kako da razumeju onoga ko ima neku muku u životu a na individualnim časovima će, bude li potrebe, razvijati dodatno svoje sposobnosti – opisuje Papazoglu venecuelanska iskustva.
– Recimo, nedavno je u Kotoru na „Art festivalu” na master klasu Pačo radio sa decom koja nisu imala neki posebno razvijen potencijal, ali postigao je to da prvo dođu roditelji da ih slušaju pa njihovi prijatelji i svi su izašli fascinirani onim što su videli. Mali svirači i horisti su nastavila kod kuće da isprobavaju ono što im je Flores preporučio. On insistira da dete samo otkrije šta može ne čekajući da mu se kaže šta da radi i obavezno na sledećem času pokaže šta je postiglo – pojašnjava direktorka „Mjuzik art projekta”.
Jeste da je Venecuela (geografski) udaljena od nas, ali našim profesorima to nije smetalo da i proteklih godinu i po dana samoinicijativno počnu da primenjuju na svojim časovima „El sistemu”. Srbija ima 70 muzičkih škola koje su odlično raspoređene i u njihove temelje još kada su osnivane ugrađeno je uverenje da se svoj deci koja žele obezbedi muzičko obrazovanje. Pevalo se oduvek u kulturno-umetničkim društvima, uz logorsku vatru, u horovima puste glas i inženjeri i piloti. Između dva svetska rata pravnici i lekari su imali svoje pevačke družine. Dakle, tradicija je tu...
– U Srbiji svira stotinak profesionalnih trubača i deset hiljada amatera. Kroz Guču prođe 500.000 ljudi, truba je zaštitni znak Balkana i Srbije i „El sistema” može da izvuče sa juga ko zna koliko talentovanih trubača, koji ne znaju note a vanserijski su izvođači. Talenti sve češće idu u beli svet da se razvijaju, za njihove profesore biće prilike da se svojim poslom ovde bave i otkrivaju druge .
Prijateljica mi je pričala 2007. da je u Rojal Albert holu oduševljena engleska publika 20 minuta aplaudirala venecuelanskom „Simon Bolivar orkestru”, posle izvođenja muzike starih majstora – dodaje Đurđa Papazoglu, napominjući da u nekoj sali za 20.000 ljudi orkestar i hor mladih izvodi klasičnu muziku za običan svet. Narod – narodu.
„El sistema” pravi uspešne ljude a ne profesionalne muzičare, podvlači naša sagovornica.
– U narednih godinu dana MAP će sprovoditi pilot projekte u nekoliko škola sa stotinak dece, Kancelarija za socijalnu inkluziju nam je partner, Ministarstvo prosvete nas podržava. Nema potrebe da se prave paralelne institucije, dovoljno je učvrstiti postojeću mrežu. Centar za prava deteta nas je podsetio da ćemo uključujući mlade iz doma „Drinka Pavlović” pojačati njihovo samopouzdanje, jer oni uvek kada im život uz sve nepravde do sada doda još ponešto pognu glavu i odustaju tvrdeći da je uzalud da se trude. Iako ima svrhe... – uverava direktorka.
„El sistema” će se kod nas promovisati tokom septembra i oktobra uz podršku Centralne evropske inicijative, u programu će se pojaviti gosti iz 11 zemalja koji sviraju limene instrumente. U Užicu je planiran master klas, radionice čekaju male muzičare u Novom Sadu i beogradskim školama „Vučković”, „Slovenski” i „Davorin Jenko”. A kao kruna svega: veliki koncert 9. novembra u sali Kolarčeve zadužbine sa orkestrom RTS-ai Pačo Floresom naravno. Početnici i profesionalci na istoj sceni. Tremu će svakako ostaviti kod kuće.
------------------------------------------------------------
Venecuelanci su uz pomoć muzike sklonili sa ulice decu kojima su roditelji radili od ujutru do uveče. Sedma vlada po redu finansira „El sistemu” da bi malim muzičarima sve bilo besplatno, pa je neko sračunao da se za svaki tako uloženi dolar državi vrati 1,87 jer nema kriminala, stvaraju se kreativni ljudi koji bi da se nisu promenili, bili problematični, ili sedeli u zatvoru. Austrija je, recimo, „El sistemu” prihvatila zbog doseljenika i izbeglica koje nastoji da uključi u svoj sistem.
------------------------------------------------------------
Svirka umesto alkohola
Roditelji su vrlo često u nedoumici da li je za njihovog sina ili ćerku dobro da se uključi u neki hor ili orkestar, pogotovo u tinejdžerskom uzrastu. Đurđa Papazoglu potencira da je baš za tu generaciju preporučljivo da bude u društvu vršnjaka jer ionako ne znaju šta će sa sobom. Istraživanja su pokazala da će time zadovoljiti potrebu za uživanjem, primerenu njihovim godinama, koju neki popune prepuštajući se alkoholu i drogi, iako je korisnije da se vreme provede u slušanju muzike ili još bolje sviranju. Ukoliko sluša muziku ili je izvodi mlad čovek zadovoljava te svoje potrebe. Mnogi ih zadovolje osnivajući svoj bend i nastupajući u školi...
Rajna Popović
objavljeno: 01.09.2014.
