Izvor: Politika, 20.Okt.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba da skinemo oklop od olova
Dotukle su nas sve same loše informacije, ali moramo da nađemo način da se okrenemo boljem delu sebe, kaže Saša Ignjatović, autor knjige „Trešnje od olova”
Posle dugogodišnjeg novinarskog rada i pisanja o srpskoj svakodnevici u različitim dnevnim listovima, Aleksandar Saša Ignjatović je sakupio svoje kolumne i neobjavljene tekstove u jedinstvenu kritiku političkog, društvenog i medijskog života Srbije.
Njegovu novu knjigu „Trešnje od olova” u izdanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Lagune” čine oštre, sarkastične i duhovite novinarske i esejističke beleške o događajima i ljudima koji, nažalost, jesu slika i prilika modernog srpskog društva: prosti političari, lažni uzori i zvezde koje su se jednom pojavile na televiziji.
– Uvučeni smo u oklop koji čine sve same loše informacije iz medija. Stvarnost i jeste takva, ovo je zemlja u kojoj gotovo ništa ne funkcioniše i izgleda da će uskoro nastupiti apokalipsa – kaže Saša Ignjatović.
– Olovo iz naslova se odnosi ne samo na olovo koje se koristi za štampanje novina, već i na taj oklop, to teško breme koje nas pritiska i zbog kojeg gubimo mentalno zdravlje.
Zbog kojih se vesti to dešava? Autor podseća na slučaj Miladina Kovačevića, na paljenje američke ambasade i „patriotsku” pljačku patika u centru Beograda o kojoj su dve devojke uhvaćene na delu kazale: „Pa nismo ubile čoveka... u kakvoj mi to državi živimo... mislim stvarno”. Ignjatović je ironično primetio da ga ne bi iznenadilo da su dobile emisiju na televiziji. Ili makar mesto u rijaliti šou programu kroz koje su prodefilovali čak i političari.
Tako je ovo knjiga o „antiherojima koji su doživeli medijsko-mitološko krštenje”.
– Trešnje su, sa druge strane, ono dobro u nama, ono što ja želim da probudim i oslobodim okova. I moja ideja je da to možemo da uradimo ako se okružimo pozitivnim ljudima i pozitivnim stvarima.
On kaže da je to lična odluka i da tu ne mogu da pomognu ni vlast ni država.
– To je jedino što čovek može sam da promeni, kao što može da odluči da mu „Fejsbuk” više neće zamenjivati odlazak na kafu sa prijateljima.
Sakupljajući „bisere”, Ignjatović je zabeležio kako su pojedini mediji o novom američkom predsedniku Baraku Obami pisalo kao o mesiji, o licemerju koje je pratilo uspeh Suzan Bojl i retrogradnim političkim kampanjama u kojima se čak našao i slogan: „Znači, Zemun”.
– Priznajem da je teško naći zrno pozitivne energije. Možda sam utopista, ali predlažem džentlmenski dogovor nas koji radimo u medijima po kojem bismo 20 odsto naših novina posvetili rubrici „Dobra vest”.
To, kaže, nikako nije čitanje o lažnom glamuru, temi njegove ranije vrlo popularne knjige „Tajne srpskog džet-seta”. Prikazivati lepšu stranu medalje nikako ne znači ulepšavati stvarnost i idealizovati život poznatih lica kao što čine magazini o slavnima, zaključuje Ignjatović.
– To bi samo bila zamena za realnost, tako bismo živeli tuđe živote. Ja kažem da između loših vesti i kvazizvezda, svako od nas mora da pronađe neku malu radost sopstvene svakodnevice. Zato knjigom skrećem pažnju na to da moramo da se odupremo pogubnom delovanju društva i već jednom skinemo taj oklop.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Ružna istina
Iako je pre svega poznat kao pisac „Tajni srpskog džet-seta”, Saša Ignjatović bi voleo da se njegova nova knjiga više poredi sa jednom još starijom – „BG bluzom”:
– Momo Kapor je rekao da kada neko za sto godina bude uzeo tu knjigu, na osnovu nje će znati ko smo i kakvi smo bili, kako smo živeli.
Šta bi taj pretpostavljeni tumač početka 21. veka u Srbiji zaključio na osnovu „Trešanja od olova”? Kakav je to prikaz Srbije?
– Ružan, ali realan – kaže autor.
objavljeno: 21.10.2012
