Izvor: Glas javnosti, 07.Avg.2009, 04:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži posao, nude mu brak
GORNJI MILANOVAC - Pre izvesnog vremena Glas javnosti je objavio reportažu o Drašku Gmiziću (52), cenjenom mašinskom inženjeru iz Gornjeg Milanovca koga je srpska tranzicija posle 25 godina radnog staža dovela do kazana narodne kuhinje Crvenog krsta. Jednostavno, bilo je došlo dotle da je Gmiziću između života i smrti bio jedino kazan za sirotinju. Teška srca, prelomio je i stao u red za pola hleba i kutlaču jela koje nosi kući i delio na tri obroka.
Posle objavljivanja teksta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Draško Gmizić je dobio ponude za posao iz nekoliko preduzeća iz Zemuna, Nove Pazove i Kosjerića, što je moglo i da se očekuje, ali iznenađenje za Draška je to što je dobio znatno više bračnih ponuda.
Zaboravio da se oženi
Dok čeka realizaciju poslovnih ponuda i dok ne počne konačno da ponovo radi, Gmizić sve više vremena provodi na basamaku pred narodnom kuhinjom na kome čita pisma prispela na adresu Crvenog krsta, nego u redu pred kazanom.
- Iskreno, zatečen sam pismima koja mi stižu! Nisam oženjen jer mi je u životu uvek bilo preče da budem najbolji student, najbolji radnik... a vreme za brak i porodicu je prolazilo. O ženidbi sam još manje razmišljao kada sam došao do kazana narodne kuhinje, jer, ko bi za muža nekog ko stoji u redu za kutlaču hrane? Međutim, eto, pisma stižu u sve većem broji i to su stvarno ozbiljne bračne ponude od ozbiljnih i situiranih osoba. Na primer, gospođa iz jednog gradića pod Rudnikom, naravno, nije Gornji Milanovac, ponudila mi je da dođem da živim kod nje i do detalja mi opisala svoju kuću, koliko je udaljena prodavnica od kuće, šta ima u dvorištu...ama, baš sve. Ili, pismo s fotografijom i jasnom porukom da bi želela da se preselim kod nje poslala mi je i izvesna profesorica iz Novog Beograda.
Gospođa iz Strazbura
Naravno, pisma slične sadržine stigla su mi i iz još nekih gradova iz Srbije, ali je stiglo i pismo od jedne gospođe čak iz Strazbura. Sad, ne mogu da kažem da me pisma nisu obradovala, ali pod uslovom da ponude nisu plod sažaljenja osoba koje su mi pisale, odnosno, pre matičara predstoji upoznavanje, uzajamna privlačnost i zajednička odluka da živimo zajedno - kaže Draško Gmizić kome su pisma iz daleka vratila osmeh na lice.
Od matičara i sudbonosnog „da“, prema Gmiziću, bar zasada, nema ništa jer...
- Prvo moram da se zaposlim, da izađem iz reda pred kazanom za sirotinju i da povratim dostojanstvo. Nakon toga, obići ću svaku od žena koje su mi pisale. Pa, ako je tako suđeno i ako je na ovaj način neko želeo da me podseti da je krajnje vreme da se oženim, onda neka bude tako - kaže Draško Gmizić kojem iz zadnjeg džepa pantalona vire koverte sa nekoliko različitih poštanskih žigova.
