Izvor: Story, 21.Mar.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tonči Huljić: Supruga mi je sve u životu
Popularni kantautor otkriva da u poslednje vreme najviše voli da bude sa suprugom za koju kaže da mu je sve u životu, objašnjava čemu uči sina i ćerku, ali i govori o tome da li sebe smatra dobrim čovekom
Tonči Huljić, foto: Luka Šarac, story press
Jedan od najnagrađivanijih hrvatskih muzičkih autora i producenata Tonči Huljić ni u pedesetčetvrtoj godini života ne staje. Osim što neumorno piše pesme za mnoge izvođače, uskoro će ga publika >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << gledati i u regionalnom rijaliti šou X Factor Adria, kao jednog od četvoro sudija. Pored ovog muzičkog takmičenja mladih i talentovanih ljudi, Huljić je posvećen i svojoj turneji Tonči i Madre Badessa, ali i dugometražnom filmu koji će raditi sa Brankom Đurićem Đurom za koji će i komponovati muziku. S obzirom na to da ga narednih meseci očekuju česta putovanja na relaciji Beograd - Zagreb, frontmen grupe Magazin, ističe da mu u ovim trenucima najviše prija da vereme provodi sa suprugom Vjekosavom (51) koja ga prati u stopu, ali i sa sinom Ivanom (27) i ćerkom Hanom (24).
Story: Učestvujete u regionalnom spektaklu X Factor Adria, da li ste rado prihvatili taj angažman?
- Nakon dugo razmišljanja pristao sam da učestvujem u X Factor Adriji. Osim što je regionalni projekt, angažman mi je zanimljiv i zbog moje mini turneje Tonči i Madre Badesse u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu i Ljubljani. Objektivno dosad nijedan talent šou nije dao kompletan i pravi proizvod. Najbliži toma da nešto uradi bio je Igor Cukrov koji se takmičio u Operaciji trijumf. Odmah sam ga lansirao na Eurosong, imao je potencijala međutim bio je premlad da shvati pravila rada. Ta naša saradnja išla je lepim smerom, ali verovatno ga je to sve prenaglo zateklo. Nikad ne pristajem na neki projekt ako imam samo jedan razlog. Ipak nije sve za deljenje sa javnošću.
Story: Koji su po vama razlozi zbog kojih dosta vrhunskih pevača koji učestvuju u raznim takmičenjima za talente ne ostvare nikakvu karijeru?
- Zasićenost tržišta i ne poverenje u mlade. Međutim, dosta tih mladih talenata kopira strane pevače, umesto da pevaju na hrvatskom. Svi većinom dožive otrežnjenje kad se sa engleskog prebace na materinji jezik. Verujte mi tada taj njihov glas tek 30 posto dođe do izražaja. Danas je muzika biznis, i ne počiva samo na glasu.
Story: Ipak može li se napraviti kompromis muzičkog kvaliteta i komercijalnog uspeha?
- Nemoguće, nema tog kompromisa. To samo dođe preko noći, odjednom te civilizacija izbriše i odabere nove heroje. Sve je to samo pitanje marketinške opredeljenosti. Ponajviše zavisi od medija, pogotovo portala koji odustanu ili promene kriterijume. Ne znam seća li se netko Paris Hilton koja je pre pet godina pokušala nešto da peva? Tara Rid bila je suicidana, a ona i njoj slične blizu su tog trenutka kad shvate da je njihova vrednost poništena jer više ne postoje u medijima. To su osobe koje nemaju veru u sebe, već u projekciju svoje slike u javnosti koja može naglo da nestane. Mlade i neiskusne ljude na to nitko ne upozorava. Naravno sve je stvar i odluke: igraš li na duže staze i prihvataš li današnja pravila igre. Ipak normalni muzičari s normalnom muzikom poput Miroslava Škore, Olivera Dragojevića, Petra Graše, Doris Dragović i na koncu moja Madre Badessa pune Vatroslav Lisinski. Mislim da dolaze malo teža vremena za egzibicioniste.
Story: Imate prebogatu muzičku karijeru. Osim za Magazin pišete pesme za Doris Dragović, Jolu, Petra Grašu, Danijelu Martinović, Jelenu Rozgu. Ipak, optuživali su vas da ste začetnik turbofolka u Hrvatskoj. Kako to objašnjavate?
- Sad ga imaju, ali ne od mene. Bio sam i ostao na tren, i znam šta je opasan šećer. U muzičkom smislu zadovoljavao sam potrebu za slatkim, a nisam bio toliko radikalan. Sad su malo radikalnija vremena.
Story: S novim pesmama vraćate li se korenima?
- Svoje javno pevanje započeo sam s numerom Providenca i kad sam video da ona publici ne smeta, nastavio sam s pesmom Ja sam rojen da mi bude lipo. S ovim svojim glasom ne mogu pevati normalne pesme i tekstove, ali mogu ove pomalo ironizirajuće koji nisu jednoslojne. Takva je moja nova numera Nisam papak koja je preko noći postala hit. Govori o tome kako u ovom svetu nitko neće podmenuti svoja leđa za drugog. Mi neki starog kova još imamo emociju, možemo da plačemo na ljubavne filmove, još znamo za Pola Mekartnija i skidmo mu kapu, za razliku od fanova Kanije Vesta. Verujemo u neku ljubav i pozitivnost: u to da ne moraš čoveku zabiti nož u leđa da bi preživeo. Mi ćemo pomoći drugome i ako bude trebalo - taj netko će pomoći i nama. U ovakvom svetu takvi ljudi su papci.
Story: Po tome ispada da je dobrota slabost?
- Upravo tako. Dobrota i skromnost su mane, a ne vrline. Pevam o takvim stvarima. Nisam papak jer sam takav. Ako veruješ u Boga, dobra je priprema za drugi svet. To je pitanje koje svako mora rešiti sam sa sobom. Svi dođemo u neke godine kad spoznamo kraj, i kažemo sebi da ćemo raditi samo ono što volimo. S druge strane moraš od nečeg i živeti, a Tonči i Madre Badessa je priča za moju dušu.
Story: Ko je najviše uticao na vaš pogled na svet?
- Moji roditelji. Malo sam i ljuta na njih što su me napravili odgovornim i radoholičarem.
Story: Da je drugačije bili biste srećniji?
- Možda bih bio manje u stresu i manje nervozan. Imao bih više vremena za sebe.
Story: Vežbate jogu?
- Da, već nekoliko godina, ali zbog obveza neredovno. Ne pušim, a s druge strane moj status pušača je stvarno upitan zato što sam pušač na godišnjem odmoru. Danima ne pušim, onda zapalim dve cigarete, a kad me nešto toliko isprovocira, popušim kutiju cigareta. Onda mi dosadi pa prestanem. To nije normalno. Nisam upoznao nikog ko tako puši. U jednom trenutku mi se cigareta gadi, a već u drugom bih je zapalio. Nije lako živeti s ovakvom glavom. Valjda između svega tog ludila i radoholije nastaju sve te moje pesme. Nekako mi je sve teže naći saradnike za rad jer mi je sve presporo i neinventivno. Danas puno više eksperminetišem, istražujem, inventivniji sam. Imam jednu ekipu, ali je raštrkana po regiji pa se stvari uglavnom završavaju e-mailom.
Story: Kakvim životnim vrednostima učite vašu decu Ivana i Hanu?
- Uopšte ih ne učim da se dobro dobrim vraća, samo im kažem da bih voleo da je to tako. Nažalost to je vrlo retko, više je izuzetak nego pravilo. Šaljem im tu poruku da se dobro vraća, i nadam se da u većini ljudi čuči i da se kad tad razvije. Ali većinom kasno, kad postanu svesni kraja. A to nije baš fer. Inače Ivan i Hana ne vole da u javnosti pričam o njima. Ivan sad radi na muzičkom materijalu koji želi da izda na potpuno nov način. Mislim da me sve više shvata što je stariji.
Story: Rekli ste mi da je supruga Vjekoslava došla sa vama u Zagreb, i da putujete zajedno za Beograd.
- Već dvadeset dana sam na putu, i supruga mi treba da je tu sa mnom. Za razliku od pre, sad mi je lakše da putujem kad je uz mene. Vjekoslava mi je dala sve: ljubav, podršku, utočište… Sve.
Story: Koliko spavate? Kako se najbolje odmarate?
- Smrt mi je kad poslepodne nakon ručka ne mogu da dremnem. Osim toga izluđuje me i odeća. Sve što imam je jako upečatljivo zbog stila muzike kojim se bavim, tako da je mogu obući samo jednom. Kad imam snimanje i fotografisanje za novine, to mi je noćna mora. Nekad odbijam slikanje samo zato što mi se ne pere kosa i ne mogu da razmišljam šta ću da nosim. S druge strane ormari su mi zakrčeni što je potpuno suludo. A kome da darujem takvu ekscesnu scensku odeću? Malo sam se zabrinuo u kojem smeru idem. Pa kako sam se doveo u tu situaciju, da dajem sugestije kako bih hteo da mi scenska odeća izgleda? Na sreću imam sjajne kreatore Juru i Mariju Pirić iz Arilea. Uvek mi pogode što mi treba, a vrlo zanimljive stvari ima i Mister Mot. Spasio me jer mi treba odeća za 17 emisija u X Factoru Adria. Jednostavno nisam više imao ideja. Da idem u London da kupujem odeću koju ću platiti kao suvo zlatu - nema smisla. Još ako je obučem dvaput, smejaće mi se da sam opet u istoj garderobi.
Razgovarala: Antonija Nazor
Priredila: Ksenija Konić
