Izvor: Story, 11.Jan.2015, 20:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tom Rajli: Umem da budem umoran od plakanja
Glavni junak serije Da Vinčijevi demoni, britanski glumac Tom Rajli ekskluzivno za Story govori o svom odrastanju u pozorištu, emocijama i situacijama u kojima izluđuje devojku
Tom Rajli, foto: Fox
Kažu da na svetu ne postoji knjiga o životu, već da sva ona klasična književna dela objedinjena na jednom mestu zapravo predstavljaju osnov za to da bolje razumemo stvarnost. Zbog toga dijalog sa engleskim glumcem Tomom Rajlijem (33) predstavlja razmenu mišljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << sa nekim ko o životu zna mnogo. Ne samo zato što je diplomirao englesku književnost i uporedo sa tim bavio se dramom, već zbog činjenice da je prekoputa vas smeran i interesantan čovek, koji ume da se šali na svoj račun, na taj način dajući prepoznatljivom britanskom sarkazmu velo prijemčivosti. Sa njim zahvaljujući televiziji FOX razgovaramo na sajmu stripa, horora i zabave ComicCon u Portugalu.
Story: Od malih nogu ste u pozorištu. Kakvi ste bili kao dečak?
- Da, još pre rođena sam bio u pozorištu. Moji roditelji su prosvetni radnici. Kada sam kao dečak od četiri godine, odlazio na neke od prvih predstava koje sam video, govorio sam: Mama, želim da budem gore, na sceni. Izvesno je kako sam bio dosadan. Danas recimo odlazim u toalet sa laptopom. Kupatilo je moje bezbedno mesto za gledanje TV serija, pozorišnih skečeva na intrenetu i slično.
Story: Smeta li to vašoj devojci?
- Izluđuje je kada želi da izađemo napolje, a ja se zanesem u gledanje neke serije.
Story: Ipak, imate li običaj da se povremeno potpuno distancirate od tehnologije?
- Da, baš nedavno sam na dve nedelje potpuno zaobišao društvene mreže, internet, pa čak i mobilni telefon. Bilo je divno.
Story: Možete li da zamislite Leonarda Da Vinčija u sadašnjosti?
- On je iz hobija napravio stvari značajne za čitavu civilizaciju. Sigurno je da bi danas imao mnogo novca. Ljudi često postavljaju pitanje postoji li danas neko kao on. Ima onih koji na tom mestu spominju Stiva Džobsa. Zaista ne znam. Ono što znam jeste da Leonardo ne bi imao mira i da bi stalno težio tome da izmišlja nove stvari. I šta god da bi radio, bio bi sigurno mnogo bolji od ostalih.
Story: Zanimljivo je da je u realizaciji svojih umetničkih dela podjednako koristio levu i desnu ruku. Koliko vremena vam je bilo porebno da savladate tako nešto?
- Nije mi bilo lako. Dugo sam vežbao pisanje levom rukom, ali to niko ne primećuje. Onima koji pišu levom rukom veoma je stalo do toga što je Leonardo bio levoruk, dok dešnjacima to jednostavno nije bitno. Želeo sam da predstavim sve što sam o njemu naučio, pa i to da je bio ambidesktralan, iako je levu ruku koristio više. Tokom snimanja serije, morao sam da zanemarim svoj instikt, jer ukoliko ne bih razmišljao, logično je da bih za svakim predemetom posegnuo desnom rukom.
Story: Sa kakvim ste se još izazovima susreli?
- Leonardu veoma divljaju emocije i stalno menja raspoloženje. U jednom trenutku je strastven, u drugom autističan. Ja sam vrlo mirna i uravnotežena osoba i nemam takve ekstreme kada je reč o emocijama. Tako da me je iscrpljivalo to da adekvatno istumačim Leonardovo ponašanje. Umem da budem umoran od plakanja i naricana, ali i od izrazite sreće. To zna da bude mnogo teško, pogotovo nakon sedam meseci neprekidnog snimanja.
Story: Čitate li kritike o sebi?
- Lagao bih kada bih rekao da ih ne čitam, ali ne tražim ih, jer bih tako naleteo na svakojake gadosti. Pokušavam da izbegnem ono loše, jer bih poludeo kada bih bio fokusiran samo na tako nešto. To nije dobro za glumu, jer kada nešto loše pročitaš počinješ da misliš kako je osoba koja je to napisala u pravu i imaš potrebu da nešto menjaš kod sebe. A zapravo zaboravljaš da ima stotine onih koji o tebi misle lepo, samo to nisu javno istakli.
Story: Vaš kolega Blejk Ritson koji u seriji tumači ulogu ozloglašenog sveštenika Rijarija, jedan vam je od najboljih prijatelja.
- Da, sinoć smo se zajedno kupali. Jedan drugom smo sapunjali leđa.
Razgovarao: Stefan Tošović
